Свети Сава окупља Србе и у Торонту

Велики број Срба окупио се данас у најстаријем храму СПЦ у Канади, цркви Светог Саве у Торонту на празник светих Кирила и Методија, уз дружење после литургије, док су њихова деца у допунској школи при цркви учила српски језик, песме и веронауку.

Екипа Танјуга посетила је цркву Светог Саве и у оквиру ње допунску школу коју похађа око 40 деце, углавном из мешовитих бракова, у тренутку када су певала песму Тамо далеко.

Наши људи у Канади кажу да им долазак на молитву у цркву Светог Саве пуно значи, да се виде и поразговарају, али и да њихова деца науче добро српски језик и културу.

Такође, поздрављају отварање директне авио-линије Београд - Торонто, коју је Ер Србија у суботу поново успоставила после 34 године, јер ће моћи лакше да одлазе у Србију.

Старешина цркве Светог Саве у Торонту свештеник Јовица Ћетковић каже да је наша црква веома присутна у Канади, где има чак више од 20 храмова СПЦ.

„Ово је најстарија црква у такозваном ГТА – Греат Торонто Ареа, која броји око седам милиона становника. И ово је прва црква која је овде изникла, и у исто време и најстарија црква, саграђена још 1953. године”, рекао је Ћетковић Танјугу.

Подсетио је да је ту цркву освештао владика Николај Велимировић и истакао да имају највећу књижару са верском литературом на српском језику у целој Северној Америци.

„Ову цркву многи доживљавају као мајку цркву, као што је Саборна црква у Београду. Исто тако пре неких 30, 40 година, из наше цркве, са ове територије, изнедриле су се и цркве на северу, истоку и на западу од нас. Тако се у Мисисаги формирала велика црквена општина, која је дуго времена била под нашим покровитељством. Касније је то била заједничка црквена општина, али пре неколико година смо се раздвојили, тако да тамо данас имамо цркву Сабора српских светитеља, који је велики и величанствени храм”, рекао је Ћетковић.

Како је рекао, имају и једну мању цркву у Оквилу, која је одмах поред Мисисаге, а и имамо на северу једну нову заједницу на Ричмон хилу Светог архангела Гаврила и друге.

„Имамо на источном делу цркву Светог Арсенија Сремца у Видбију, и то је отприлике овај простор око Торонта. Али у Торонту је тренутно једино активна ова најстарија и у исто време и најмања наша црква. У Торонту има шест или седам цркава у ширем подручју – ГТА. У непосредној близини наше цркве и Торонта је и велики манастир Преображења Господњег у Милтону, који је и седиште нашег епископа. Имамо још три цркве у Виндзору. Имамо онтаријском Лондону лепу цркву Светог Саве. Хамилтон је веома јака српска заједница, тамо имамо две цркве, обе су посвећене Светом Николи. Имамо јако лепу цркву у Нијагари, и то је отприлике тај јужни Онтарио. На северном делу имамо у Монтреалу прелепу цркву Свете Тројице и поред Монтреала има један мањи градић Шербрук. Тамо имамо једну цркву и имамо цркву у Отави”, навео је Ћетковић.

Додао је да само у ширем подручју Онтарија има око 15 црква СПЦ.

Свештеник каже да у Канади има око 100.000 људи који се изјашњавају као Срби, али да укупно оних који су српског порекла има укупно од  250.000 до 300.000 људи, који знају  српски језик.

„Можда негде рачунају да тиме што су добили канадски пасош, да су онда постали и Канађани, па кад их питају за народност, они некако изјаве оно што им је држављанство. Тако да често пута људи збуне, а неки помало можда и забораве своје корене, па кажу ето да су Канађани”, навео је он.

Истакао је да за нашу дијаспору црква пуно значи.

„Ево данас сте присуствовали овде једном парастосу за човека који је сахрањен у Србији. Замислите колики је тај благослов и колика је то радост у души, кад ви у расејању 6.000 километара далеко од отаџбине имате прилику да дођете у цркву, да донесете жито, да вам се прекади и имате парастос за свог оца или своју мајку. То је велики благослов, а знам посебно због тога, зато што сам одлазио по благослов владике, рецимо у Халифакс, где постоји српска заједница, али нема српске цркве. Знате како они чак са носталгијом доживљавају Онтаријо, па питају, рецимо мене често: Оче, како је тамо у Онтарију? Је л' се и даље скупљате у нашим црквама, у нашим велелепним салама и тако даље”, рекао је он.

Отац Ћетковић је поручио да се у местима где има СПЦ формирају и јаке српске заједнице.

Како је рекао, наш народ у Канди воли да има мало окућнице, воли да има башту, воли да мало роштиља и тако даље, и онда ако желе да живе тим начином живота, неким сличним како су живели у Србији, оду мало изван града.

Али има доста и народа који је остао овде, који се везују за управо за ту  цркву, додао је он.

Каже да на велике празнике дође и 150 до 200 људи на службу у цркву Светог Саве у Торонту.

„Ево од суботе имамо и отворену нову авио-линију Ер Србије, верујем да ће сад бити још више путовања. Мислим да управо то што се десило и што је отворена нова линија, није то добро само сад због нас, у смислу да нећемо више преседати, већ да је добро што ће се коначно та културна и свака друга добра размењивати. И прво сведочанство свега тога јесте што сте ви данас овде. Да није било те линије, ви не бисте били овде и не бисмо имали овај разговор. Тако да верујем да од самог првог лета већ имамо ове бенефите од тога и користи, и верујем да ће се то у будућности још више само умножавати”, рекао је Ћетковић.

Учитељица Зорица Атанацковић је рекла да у допунској школи српског језика и веронауке имају око 40 деце, узраста од четири до 12 година.

„То је мешовита група. Имамо отприлике три неке групе где имамо децу која не разумеју и не говоре српски језик, групу која разуме али не говори, и групу која и разуме и говори. Деца која крену у септембру и буду редовна на настави, која је сваког викенда у трајању од три сата, негде на крају године се описмене и могу да говоре српски. Идеја наше школе, поред српског језика и веронауке, јете окупљање односно заједница. Ово су деца која се међусобно нису пре школе познавала, а нису се ни родитељи познавали, а сада, ево сада у мају, ми смо једна озбиљна заједница, ми заједно организујемо излете, заједно се дружимо, организујемо рођендане, учествујемо на свим црквеним дешавањима”, рекла је она Танјугу.

Каже да се састају редовно сваке недеље и да се после друже у организацији Кола српских сестара, које праве ручак за ученике или родитељи нешто припреме.

„И онда почиње наше неформално дружење. Врло често недељом након школе имамо излет у оближњим парковима или фармама. Такође, за сваки велики празник ми организујемо радионице и слично”, рекла је Атанцковићева.

Ранко Ступар пореклом из Сарајева каже да живи у Канади већ 20, 30 година и истиче да ће за његову породицу пуно значити отварање авио-линије Београд – Торонто.

„Зато што смо зависили од других компанија, а уместо да наше компаније узимају паре, оне друге су узимале. И ово пуно ће значити за наш народ. И ми ускоро одлазимо доле да на лето обиђемо нашу земљу. Србија и Канда су увек добро сарађивале Србија”, додао је Ступар.

Предраг Вукмановић, пореклом из Будве, каже да скоро 30 година живи у Торонту и истиче да је за њега црква Светог Саве свето место и друга кућа у којој је проводио много времена.

„Људи се су упознали, моја су се родила у Торонту и малтене у овој цркви, на овом поду проходали. Пуно, пуно људи се упознало овде ранијих година кад је био и фолклор и кад су биле неке приредбе које сада, на срећу, отац Јовица успешно враћа у овај дом”, навео је Вукмановић.

Наши људи из дијаспоре жељи су разговора са гостима из Србије, а једна жена је током данашњег дружења када је чула да имају гошћу, новинарку из Београда, која је из Зубиног Потока, пришла, загрлила је и заплакала.

Ер Србије ће реализовати директне летове између Београда и Торонта два пута недељно, средом и суботом, авионима ербас А330-200 из флоте српске националне авио-компаније.