Инат не може да се научи

Било је време америчке рецесије када је Бес Каргман чула неколико прича о деци која су морала да напусте своје балетско школовање због недостатка новца за часове балета. Пошто је и сама некада играла, Бес Каргман која је дипломирала психологију и новинарство у Њујорку, а опробала се и као продуцент, одлучила је да на филму прикаже препреке са којима се суочавају балетски играчи.

Њен редитељски деби „Прва позиција” прати причу о шест играча од девет до деветнаест година, који су се, у конкуренцији од пет хиљада такмичара, пријавили на престижно светско такмичење у Америци. Овенчан је наградама на фестивалима у Торонту, Њујорку, Портланду, Ванкуверу, и Сан Франциску, а у оквиру манифестације „Дани игре”, у Југословенској кинотеци и наша публика може да погледа овај филм сутра у 20 часова, у Узун Мурковој 1, и репризу дан касније од 18 часова.

Пред очима гледалаца су Микаела, девојчица из Сијера Леонеа, чији родитељи су жртве побуњеничке одмазде, затим Хуан Себастијан из сиротињског кварта у Колумбији, потом Аран, чији је отац војно лице, одлучан да подржи свога сина који игра балет, и други. Сви они имају својих пет минута да покажу зашто баш они заслужују да добију шансу.

– Постоји заблуда везана за балет, а односи се на то да сви углавном мисле да су балетски играчи бели и богати. Зато сам желела да прикажем другу страну, где су пуне стипендије и подршка заједнице, за поједине играче једини начин да се дође до професионалне играчке каријере. Била сам мање фокусирана на аспект балетског такмичења, а више одлучна у томе да прикажем причу о деци, младим људима са свих страна света који учествују на такмичењима само да би били примећени, или добили ангажман у некој компанији – каже за наш лист Бес Каргман.

Такмичења су, како додаје, за појединце ретка могућност да засијају на великој сцени, пред правом публиком, а одмеравање снага на такмичењу, по њеном мишљењу, у визуелном смислу је занимљивије од посматрања играча у студију.

– Хтела сам да људи виде колико јединствено одрастање чине сваког играча посебним, и колико утичу на начин на који они играју на сцени. Желела сам да се публика заљуби у њихове приче, тако да уколико и не постигну резултате на такмичењу, филм задржи могућност и механизам да покрене, инспирише и буде занимљив.

Публика ће видети изазове који прате одрастање младих уметника, али и позитивне аспекте такмичарског духа у свету балета. Од крвавих стопала, суза и свакодневног вежбања, до успеха и славе, захваљујући чврстој вољи и упорности.

Протагонисте филма Бес Каргман бирала је тако да буду различити у погледу социјалног и економског статуса, боје коже, порекла, година, географије и историје. – Покушавала сам да пронађем играче који имају нешто посебно на сцени, нешто што се не може научити, а то је инат – сматра редитељка. – Да је постојао већи буџет за филм, могао би да се направи десетосатни филм, са 500 деце из стотину различитих земаља, али то није био случај. Морали смо да направимо прецизну и строгу селекцију, и пронађемо интересантну и јединствену децу – каже Бес Каргман.

Документарци на „Данима игре”

У оквиру Фестивала „Дани игре” у Кинотеци ће бити приказани и награђивани „Кар мен” у режији Јиржија Килијана. Национални балет Кубе направио је филм „Остварење једног сна” који прати балетске играче од аудиције до премијере. Документарац „Кутије од картона” је прича о уличним играчима, људима са маргине који одлучују да игра буде њихов живот. Филм „Огледало и музика”, чији је аутор јапански кореограф Сабура Тешигавара, отвара дебату о техничким и уметничким средствима савременог балета.