Inat ne može da se nauči

Bilo je vreme američke recesije kada je Bes Kargman čula nekoliko priča o deci koja su morala da napuste svoje baletsko školovanje zbog nedostatka novca za časove baleta. Pošto je i sama nekada igrala, Bes Kargman koja je diplomirala psihologiju i novinarstvo u Njujorku, a oprobala se i kao producent, odlučila je da na filmu prikaže prepreke sa kojima se suočavaju baletski igrači.

Njen rediteljski debi „Prva pozicija” prati priču o šest igrača od devet do devetnaest godina, koji su se, u konkurenciji od pet hiljada takmičara, prijavili na prestižno svetsko takmičenje u Americi. Ovenčan je nagradama na festivalima u Torontu, Njujorku, Portlandu, Vankuveru, i San Francisku, a u okviru manifestacije „Dani igre”, u Jugoslovenskoj kinoteci i naša publika može da pogleda ovaj film sutra u 20 časova, u Uzun Murkovoj 1, i reprizu dan kasnije od 18 časova.

Pred očima gledalaca su Mikaela, devojčica iz Sijera Leonea, čiji roditelji su žrtve pobunjeničke odmazde, zatim Huan Sebastijan iz sirotinjskog kvarta u Kolumbiji, potom Aran, čiji je otac vojno lice, odlučan da podrži svoga sina koji igra balet, i drugi. Svi oni imaju svojih pet minuta da pokažu zašto baš oni zaslužuju da dobiju šansu.

– Postoji zabluda vezana za balet, a odnosi se na to da svi uglavnom misle da su baletski igrači beli i bogati. Zato sam želela da prikažem drugu stranu, gde su pune stipendije i podrška zajednice, za pojedine igrače jedini način da se dođe do profesionalne igračke karijere. Bila sam manje fokusirana na aspekt baletskog takmičenja, a više odlučna u tome da prikažem priču o deci, mladim ljudima sa svih strana sveta koji učestvuju na takmičenjima samo da bi bili primećeni, ili dobili angažman u nekoj kompaniji – kaže za naš list Bes Kargman.

Takmičenja su, kako dodaje, za pojedince retka mogućnost da zasijaju na velikoj sceni, pred pravom publikom, a odmeravanje snaga na takmičenju, po njenom mišljenju, u vizuelnom smislu je zanimljivije od posmatranja igrača u studiju.

– Htela sam da ljudi vide koliko jedinstveno odrastanje čine svakog igrača posebnim, i koliko utiču na način na koji oni igraju na sceni. Želela sam da se publika zaljubi u njihove priče, tako da ukoliko i ne postignu rezultate na takmičenju, film zadrži mogućnost i mehanizam da pokrene, inspiriše i bude zanimljiv.

Publika će videti izazove koji prate odrastanje mladih umetnika, ali i pozitivne aspekte takmičarskog duha u svetu baleta. Od krvavih stopala, suza i svakodnevnog vežbanja, do uspeha i slave, zahvaljujući čvrstoj volji i upornosti.

Protagoniste filma Bes Kargman birala je tako da budu različiti u pogledu socijalnog i ekonomskog statusa, boje kože, porekla, godina, geografije i istorije. – Pokušavala sam da pronađem igrače koji imaju nešto posebno na sceni, nešto što se ne može naučiti, a to je inat – smatra rediteljka. – Da je postojao veći budžet za film, mogao bi da se napravi desetosatni film, sa 500 dece iz stotinu različitih zemalja, ali to nije bio slučaj. Morali smo da napravimo preciznu i strogu selekciju, i pronađemo interesantnu i jedinstvenu decu – kaže Bes Kargman.

Dokumentarci na „Danima igre”

U okviru Festivala „Dani igre” u Kinoteci će biti prikazani i nagrađivani „Kar men” u režiji Jiržija Kilijana. Nacionalni balet Kube napravio je film „Ostvarenje jednog sna” koji prati baletske igrače od audicije do premijere. Dokumentarac „Kutije od kartona” je priča o uličnim igračima, ljudima sa margine koji odlučuju da igra bude njihov život. Film „Ogledalo i muzika”, čiji je autor japanski koreograf Sabura Tešigavara, otvara debatu o tehničkim i umetničkim sredstvima savremenog baleta.