Ципрас треба да се угледа на нас

Изборна победа Сиризе и новог премијера Алексиса Ципраса обрадовала је Александра Вулина чији Покрет социјалиста већ дуже од три године сарађује са популарним грчким левичарем. Вулин је свог пријатеља одмах позвао и упутио личне честитке, али и жеље за „што скоријим сусретом и почетком сарадње са Владом Србије и њеним председником Александром Вучићем”. Иако може да звучи као добра шала, српски министар је уверен да би Ципрас требало да се угледа на нашу земљу када је реч о спровођењу мера „стезања каиша”.

Они су били гости на нашем конгресу, као и ми на њиховом. Ципрас је био мој гост пред изборе. Три дана је био у Београду, што довољно говори колико му је значајна Србија. Без успешне Србије и добрих односа са Грчком, нема успешног Балкана – објашњава Вулин у разговору за „Политику”.

Са Ципрасом делите заједничку идеологију, али је он победу остварио залажући се за укидање мера штедње, док сте ви део владе која смањује пензије и плате у јавном сектору?

Верујем да свака земља треба да има свој пут и да не постоји универзално решење. Оно што је добро за Грчку, не мора да буде добро и за Србију, и обрнуто. Верујем да ће ЕУ то схватити и да ће почети тако да се понаша. Мислим да ће Ципрас управо то тражити, да се према Грчкој понашају као према Грчкој.

Да ли очекујете да ће Ципрас предузети радикалне потезе које је најављивао?

Не знам, али очекујем да ће се борити против социјалних разлика, што ради и Покрет социјалиста у Србији, и да неће смањивати социјална давања. Постоје велике разлике између Србије и Грчке. У Грчкој су смањене плате, пензије и социјална давања, и у приватном и у јавном сектору, и то траје већ шест година. Да су грчке владе пре шест или десет година почеле да раде ово што ми сада радимо, не верујем да би довели земљу до стања у коме се сада налази.

Хоћете да кажете да нова грчка влада треба да се угледа на вас и Владу Србије?

Било би добро питати Грке шта мисле о нашим мерама, где се смањи само мањи део пензија и плате у јавном сектору за десет одсто, а пензије још и мање од тога. А да се не смање плате у приватном сектору ни за један динар, да се социјална давања не смање ни за један динар, и да све то орочимо на време када плате не буду биле више од седам одсто БДП-а, а пензије не буду више од 11 одсто БДП-а. Или је бољи грчки модел, где се свима узима 40 одсто свега? Уколико се Сириза избори да се изједначи са овим мерама штедње, то ће бити огроман напредак. Није левица против штедње и рада, али се залаже да криза буде равномерно распоређена. У Грчкој није било тако, а у Србији јесте.

Ових дана баш вам је „запала” дипломатија. Осим блиских контаката са грчким премијером, заједно са бројним шефовима држава присуствоваћете на свечаности поводом ослобођења Аушвица?

То је нешто што обележава читав свет, Међународни дан сећања на жртве холокауста. Ово је јубиларна, 70. годишњица ослобођења Аушвица. Биће шефова држава, крунисаних глава и наравно да наша земља мора да буде део обележавања. У Аушвицу је убијено око 15.000 људи са наших простора, ми смо важан део антихитлеровске коалиције и победе над фашизмом. У прошлости се дешавало да наша држава нема представника у Аушвицу и пријатељи су нам то с правом замерали. А непријатељи се радовали што нисмо ту да докажемо да оно за шта су се борили наши очеви, нису напустили њихови синови. Сваки пут када се не појавимо на таквом месту, неко други преузме наша признања.

Да ли је Србија требало да буде представљена на највишем нивоу у Аушвицу, имајући у виду да ће бити присутни лидери европских држава?

Задужен сам испред Владе Србије да представљам нашу земљу и сматрамо да је довољно висок ниво. Председник републике предводиће државну церемонију у Србији. У Дому војске дан касније биће отворена свечана изложба поводом обележавања Дана сећања на жртве холокауста, са темом „Злочини Вермахта у Србији”, где ће још једном бити одата пошта убијеним Србима, Јеврејима и Ромима.

У меморијалном центру у Аушвицу, Павиљон 17 је припадао Југославији?

О њему се дуго преговарало у оквиру сукцесије, али се остало на становишту да остане заједнички. Данас њиме управљају Србија, Словенија и Хрватска и у поставци се ништа није променило. Павиљон је у добром стању.

Каква је ситуација са другим српским меморијалима у свету?

Сви наши меморијали се одржавају. Ниједан није напуштен, нити необележен. Пре него што одем у Аушвиц, обићи ћу и гробље наших заробљеника Ламбиловице, такође у Пољској. Нажалост, наше кости смо свуда расејали. Готово свуда у Европи имамо неко место страдања из Првог и Другог светског рата. Моје министарство је веома ангажовано на договарању билатералних споразума о очувању војних меморијала са другим државама. Нажалост, за сада имамо потписане споразуме само са Русијом и Словачком, а немамо, рецимо, са Грчком, где нам је Зејтинлик. Зато смо ушли у разговоре са бројним земљама, што ће нам дати могућност пред њиховим законодавством да чувамо и уређујемо наше меморијале.