Здравство у Србији боље од румунског, а горе од албанског

Здравство Србије заузима 33. место, према рангирању 37 европских држава у Европском здравственом потрошачком индексу, „Euro Health Consumer Index” (EHCI), за 2014. годину. Коначно се после две године померило са последњег места ове листе. Најновије истраживање представљено је јуче у Бриселу у присуству комесара за здравство ЕУ Витениса Андријукаитиса. Детаљи овог извештаја биће доступни тек од данас. У Министарству здравља за „Политику” је јуче речено да резултате најновијег извештаја за сада неће коментарисати.

Познато је да је Србија оцењена са 473 (од 1.000 максималних бодова) и иза нас су лошије рангиране Црна Гора (са 10 бодова мање), Румунија (са 20 бодова мање) и БиХ (са 53 бодова мање). Како су се Црна Гора и БиХ ове године први пут нашле у овом рангирању, фактички смо се померили за једно место у односу на претходне године и престигли Румунију која је ипак једна од чланица ЕУ. Истраживање које од 2005. године ради приватна експертска организација са седиштем у Шведској, не ради се за потребе Европског парламента, како се често погрешно истицало. Међутим, резултати EHCI сваке године се представљају у Бриселу и доста се уважавају. Аутори су нагласили податак да је истраживање добило подршку захваљујући „неограниченим грантовима белгијских компанија Medicover С.А. и New Direction Foundation”.

Иако ће бити оних који ће рећи да и није постигнут неки успех, јер смо далеко од „златне средине”, а поготово од врха листе, очигледно је да смо се у неким сегментима оцењивања здравственог система поправили. У претходним истраживањима имали смо 451 бод од 1.000 могућих и били смо убедљиво најгори, а разлог за то је делимично био и што за многе области наши подаци нису били доступни, па смо по аутоматизму добијали по три негативна бода.

Епидемиолог професор др Зоран Радовановић, истиче да је ово ипак „мали помак набоље, јер смо добили 20 поена више него раније, мада је то што смо се одмакли од дна мало вештачки, јер је проширен број земаља”.

Директор Лекарске коморе Србије професор др Драган Делић каже да је „најновији резултат овог истраживања ипак нешто што охрабрује, нешто што нам даје ветар у једра”.

– Мали је помак, али га треба поштовати. Не могу да негирам да је у последњих годину дана дошло до покушаја да се неке ствари у здравственом систему Србије промене, па је и то резултирало бољем котирању. Али, то је само полазна основа за дубље, реформске промене здравства. Суштинске промене у нашем здравству морају да се обаве у сфери финансирања – сматра др Делић.

Према ауторима извештаја, Србија је поправила приступ лекарима примарне здравствене заштите, бољи су подаци о делотворности лечења, а боље је оцењена и област информисаности пацијената и могућност да се на интернету сазнају све о фармацеутским производима. Др Арне Бјорнберг, председавајући EHCI и вођа истраживања, изјавио је да „здравствена заштита у Србији одражава генерално суморну свакодневицу и да се зато треба усредсредити на смањење смртности код новорођенчади, неједнакост пацијената, корупцију и пренаглашености болничког лечења”. Лоше оцене очигледно смо опет добили у области неповољних исхода лечења и листи чекања на зрачења и неке операције.

– Охрабрујуће је да смо добили позитивну оцену за рад лекара у примарној здравственој заштити. У тешкој економској ситуацији успели смо некако да здравство одржимо и чак за мрвицу поправимо. Успех је што се нисмо даље срозали, јер нам је национални доходак пао. Захвалност дугујемо и само истраживачу који је био гост српског парламента, али и Министарства здравља: прво је био дочекан „на нож”, јер смо ово истраживање одбили као злонамерно и некомпетентно, али смо ипак озбиљно размотрили његове примедбе, наше слабости су објективно сагледане са стране и то је пут за побољшање да се следеће године још више одмакнемо од дна – каже др Радовановић.

Иначе, прво боље оцењено здравство испред нас је литванско са 37 бодова више, док и ове године Хрватска са 619 бодова на 23. месту и Словенија на 19. месту са 668 бодова држе „златну средину”, а испред нас су и даље иМакедонија и Албанија. И ове године најбољи је холандски здравствени систем са 898 бодова, а следе швајцарски(855), норвешки (846), фински (836).

Здравствени системи се рангирају у неколико подручја: поштовање права пацијената и информисаност, време чекања на поједине операције и прегледе, исходи по здравље, превенција и доступност услуга које се пружају, фармацеутска средства која добијају болесници и област превенције.