Мандићев глас разочарао многе Србе у Црној Гори

Скупштина Црне Горе је усвојила предлог Закона о статусу потомака династије Петровић Његош, чије су предложене измене и допуне изазвале оштре полемике у црногорској јавности. Из текста који је усвојен са 40 гласова за, три против и два уздржана, ипак неће бити избрисана формулација „насилна анексија”, која се односи на уједињење Црне Горе и Србије 1918. године, иако се то најављивало.

Закон су подржали посланици Покрета „Европа сад”, Демократске Црне Горе, Нове српске демократије, Бошњачке странке, као и представници Хрватске грађанске иницијативе и Форце. Против је била Демократска народна партија, док је Социјалистичка народна партија остала уздржана, пренео је Танјуг.

Председник Скупштине Андрија Мандић је изјавио да се усвајањем Закона отвара пут да се имовина врати и неким другим породицама и верским организацијама, као што су Српска православна црква, династија Карађорђевић и породица Зубер.

Председник Слободне Црне Горе Владислав Дајковић каже да одлука скупштинске већине „којом се индиректно братска Србија карактерише као окупациона сила и земља крви и зла у односу на Црну Гору представља најсрамнију одлука црногорске власти у последњих неколико година”.

„Посебно боли чињеница да су за ту одлуку гласали и поједини представници српског народа, међу којима је и Андрија Мандић, јер на тај начин баца сенку на све што је радио протеклих деценија у својој политичкој каријери. У закону који се тиче династије Петровић поново се на мала врата провлачи стара, отрцана и опасна лаж – да је Србија 1918. насилно анектирала Црну Гору. Ми као млада српска политичка странка постављамо питање докле ће се у Црној Гори на српски народ и српску историју гледати као на проблем, а наша братска Србија третирати као дежурни кривац и непријатељ? Може ли се једном руком држати слика краља Николе и Његошев „Горски вијенац”, а другом руком потписивати и спроводити идеологија Секуле Дрљевића? Ми на такво наводно помирење не пристајемо, јер да су наши преци пристајали на то, Срби данас у Црној Гори не би постојали”, изјавио је Дајковић за „Курир”.

Историчар Предраг Марковић каже да су оваквом одлуком „Црногорци надхрватили Хрвате”.

„Хрвати још нису уједињење са Србијом прогласили за окупацију, а уједињење Црне Горе са Србијом су прогласили сами Црногорци на Подгоричкој скупштини 1918. године. У том тренутку скоро да није било српске војске у Црној Гори”, истиче Марковић.

Његов колега историчар  Чедомир Антић подсећа да су Срби већ другу годину у власти Црне Горе али да то не значи да су Срби једина власт у тој држави.

– Напротив, већина Срба у Црној Гори, када је реч о култури и вери, може да скупи нешто више од 25 одсто гласова, и то је реалност под притиском западних сила. Овом променом закона, за који не постоји консензус ни у влади ни у држави, да се цео измени, омогућено је да династији Петровић Његош буде враћен један од њихових неколико десетина објеката у Црној Гори. Тиме је отворена могућност и постоји договор за то, да и династији Карађорђевић буде враћен један од неколико десетина њихових објеката, и то је Андрија Мандић и рекао. ДПС није гласао за ове измене, тако да српски народ у Црној Гори води једну борбу, а ту политику воде добро и у складу са свим проблемима с којима се суочавају, не захтевајући да Србија троши своје ресурсе и снаге. Србима не дају да имају најважније функције у Црној Гори, не дају им кључна министарства, тако да српски народ се противно великој сили бори за своја права – објашњава Антић.

Црногорски портал „Борба” констатује да спорни предлог закона потврђује да парламентарна већина стоји иза формулације да је Црна Гора 1918. била жртва насилне анексије. Тиме се Србија означава као окупаторска држава – политичка порука која удара директно на трећину грађана Црне Горе који се изјашњавају као Срби.