СМС рат током предизборне ћутње

Два дана предизборне тишине страначки активисти и симпатизери искористили су да, не реметећи предизборну тишину, слањем СМС-а, често и прилично вулгарне садржине, додатно подгреју ионако узаврелу атмосферу међу бирачима. Истовремено, редакцији „Политике”, електронском поштом јавили су се и читаоци, жалећи се да су их из појединих странака узнемиравали телефонским позивима.

– Поштовани, никада раније нисам био симпатизер радикалне странке нити било које друге, међутим, после данашњег телефонског позива особе која се представила као Борис Тадић схватам шта се дешава у земљи Србији.Опширније: Електронски аутомат (глас Бориса Тадић) цитирам: „Ја се извињавам што вас узнемиравам, овде Борис Тадић. Као што знате, ово је веома важан тренутак за Србију ....”. Време позива: 13.00 часова, Панчево. Желим да Вас информишем да чланови Демократске странке у време предизборне тишине позивају електронским аутоматом становништво – пише у поруци потписаној са Владимир, Панчево, пристиглој у нашу редакцију у суботу 2. фебруара.

Истовремено, на мобилне телефоне грађана Србије стизале су поруке следећих садржина:

Министар Шутановац пропитује постројене војнике.

– Војниче, колико је сати?

– Тачно 2.15 – каже војник.

– Не каже се тако – узвраћа министар. – Увек треба да кажеш: „Захваљујући Демократској странци и председнику Тадићу, сад је тачно 2.15. Разумеш?”.

Пита, затим, Шутановац следећег војника: „Колико је сати?”

– Захваљујући Демократској странци и председнику Тадићу, ја немам сат! – одговори војник.

Касним. Стигао је зејтин, па сам стао у ред. После идем код Румуна да узмем две литре бензина, ако има. Стави хлеб од јуче у замрзивач, ако има струје и замени целу пензију од априла прошле године, ако може за пет марака да сутра идем код Јовине мајке. Јуче су га послали на ратиште. Ја сам О.К. Твој Тома, свим срцем!

Касним. Неки тајкун купио је нашу фирму за три евра и све нас отпустио. Сад чекам у реду на Бироу, али изгледа џабе, јер немам чланску карту Демократске странке. Ако нам је остало нешто пара, скокни па купи бар хлеб, јер знам да за друго немамо. И укључи бојлер, ако нам још нису исекли струју. И молим те пази како ходаш по граду да не би сломио ногу; улице су пуне рупа, иако их асфалтирају четири пута годишње, а знаш да немамо пара за лечење… Ах, да, малог сам исписао са факултета, јер је школарина језиво висока. Касније ћу отићи до Јовине мајке – јуче су га са Американцима послали, да ли у Ирак или Авганистан…Кажу, хоће ДА ОСВОЈИМО ЕВРОПУ ЗАЈЕДНО. Али, не бринем се, бар га неће слати да се бије за Косово. Ја сам, иначе, добро. Твој Борис.