SMS rat tokom predizborne ćutnje

Dva dana predizborne tišine stranački aktivisti i simpatizeri iskoristili su da, ne remeteći predizbornu tišinu, slanjem SMS-a, često i prilično vulgarne sadržine, dodatno podgreju ionako uzavrelu atmosferu među biračima. Istovremeno, redakciji „Politike”, elektronskom poštom javili su se i čitaoci, žaleći se da su ih iz pojedinih stranaka uznemiravali telefonskim pozivima.

– Poštovani, nikada ranije nisam bio simpatizer radikalne stranke niti bilo koje druge, međutim, posle današnjeg telefonskog poziva osobe koja se predstavila kao Boris Tadić shvatam šta se dešava u zemlji Srbiji.Opširnije: Elektronski automat (glas Borisa Tadić) citiram: „Ja se izvinjavam što vas uznemiravam, ovde Boris Tadić. Kao što znate, ovo je veoma važan trenutak za Srbiju ....”. Vreme poziva: 13.00 časova, Pančevo. Želim da Vas informišem da članovi Demokratske stranke u vreme predizborne tišine pozivaju elektronskim automatom stanovništvo – piše u poruci potpisanoj sa Vladimir, Pančevo, pristigloj u našu redakciju u subotu 2. februara.

Istovremeno, na mobilne telefone građana Srbije stizale su poruke sledećih sadržina:

Ministar Šutanovac propituje postrojene vojnike.

– Vojniče, koliko je sati?

– Tačno 2.15 – kaže vojnik.

– Ne kaže se tako – uzvraća ministar. – Uvek treba da kažeš: „Zahvaljujući Demokratskoj stranci i predsedniku Tadiću, sad je tačno 2.15. Razumeš?”.

Pita, zatim, Šutanovac sledećeg vojnika: „Koliko je sati?”

– Zahvaljujući Demokratskoj stranci i predsedniku Tadiću, ja nemam sat! – odgovori vojnik.

Kasnim. Stigao je zejtin, pa sam stao u red. Posle idem kod Rumuna da uzmem dve litre benzina, ako ima. Stavi hleb od juče u zamrzivač, ako ima struje i zameni celu penziju od aprila prošle godine, ako može za pet maraka da sutra idem kod Jovine majke. Juče su ga poslali na ratište. Ja sam O.K. Tvoj Toma, svim srcem!

Kasnim. Neki tajkun kupio je našu firmu za tri evra i sve nas otpustio. Sad čekam u redu na Birou, ali izgleda džabe, jer nemam člansku kartu Demokratske stranke. Ako nam je ostalo nešto para, skokni pa kupi bar hleb, jer znam da za drugo nemamo. I uključi bojler, ako nam još nisu isekli struju. I molim te pazi kako hodaš po gradu da ne bi slomio nogu; ulice su pune rupa, iako ih asfaltiraju četiri puta godišnje, a znaš da nemamo para za lečenje… Ah, da, malog sam ispisao sa fakulteta, jer je školarina jezivo visoka. Kasnije ću otići do Jovine majke – juče su ga sa Amerikancima poslali, da li u Irak ili Avganistan…Kažu, hoće DA OSVOJIMO EVROPU ZAJEDNO. Ali, ne brinem se, bar ga neće slati da se bije za Kosovo. Ja sam, inače, dobro. Tvoj Boris.