Победник

Губитник на овим председничким изборима синоћ је заслужио да прича о победи почне с њим.

Томислав Николић је својим достојанственим признањем пораза, и пре него што је његов противник објавио победу, учинио да Србија на неколико минута изгледа боље него Швајцарска. Када се губи са само сто хиљада гласова разлике, онда то признање постаје лекција.

А могао је, као што се ради у демократијама каква је америчка, да тражи да гласове пребројава суд, баш као Ал Гор на изборима 2000. године против Буша. Али, ето, није.

А ни Борис Тадић му није противречио.

Дакле, ако ћемо поштено, Борис Тадић се провукао кроз иглене уши, а на изборима је победио – страх. Може бити да му ни подршка коалиционих партнера у влади, изостала у последњем тренутку, не би донела више. То опет више говори о партнерима. Тако је Тадић сам освојио више него цела владајућа коалиција на парламентарним изборима пре само годину дана.

Следећи пут, а добрим делом и због начина на који се Николић држао у поразу, то ће бити врло тешко.

Биће заиста тешко и због тога што оних сто хиљада људи који су јуче пресудили да Тадић добије још једну шансу, нема више стрпљења за грешке.

А грешка би била да победници разлику од 100.000 гласова „читају” било како другачије него као последње упозорење. Јер, многи који су јуче заокруживали Тадића бесно су мрмљали себи у браду да би баш волели да победи Николић. Одавно су они изгубили наду да демократске власти озбиљно схватају своје све тешње изборне победе од 2000. године наовамо.

Али, схватиће то оног тренутка када ову победу буду посматрали као пораз, кад буду размишљали о томе да је половина Србије гласала против њих, а не да је половина била за њих. И када буду признали да она половина Србије, која је гласала за Николића, не чини то зато што се с носталгијом сећа деведесетих прошлог века, већ зато што су очекивали да ће се управо наредна деценија битно разликовати од оне којом су их демократе плашиле. И Тадићеви гласачи су мислили да ће та разлика бити много већа. Зато је и јучерашњи изборни резултат тако тесан.

Дакле, ови избори су само увод. Ништа није готово, тек почиње.

Вересија с председничких избора стићи ће за наплату колико за три месеца на локалним изборима. А најдаље за три године и на парламентарним.

Зато је за Николићеве противнике можда боље било да је јуче он победио. Ништа не руши изборни рејтинг тако добро као мало боравка на власти.