Леви: Дирнут сам Николићевим говором

„Говор председника Николића један је од најснажнијих које сам чуо када је реч о заједничком сећању. Говор пун саосећања према жртвама, председник је чак завршио молитвом на хебрејском језику, коју је изговорио готово без акцента. Са Сајмишта нисам отишао са осећањем да је председник имао намеру да некога увреди или повреди. Напротив.” 

Овако амбасадор Израела у Србији Јосеф Леви за „Политику” коментарише говор председника Србије на прекјучерашњој комеморацији поводом обележавања Међународног дана сећања на жртве холокауста, за који је Хелсиншки одбор у Србији рекао да је „непримерен”, па чак и да у себи садржи „расизам и стереотипе”.

За ову невладину организацију коју предводи Соња Бисерко, споран је онај део Николићевог говора у коме је он појашњавајући мотиве нациста за нападе на Јевреје рекао:

„Зашто баш они? Можда је опасна посебност те мањине била у томе што је она била превише заступљена у престижним професијама, посебно у области уметности, финансија и науке”, рекао је Николић што су у Хелсиншком одбору окарактерисали као „непознавање дефиниције расизма и непознавања тежине сваке речи”, али и „опасно ширење стереотипа о Јеврејском народу”.
Извињење од Николића, због реченице која је по њима спорна, затражили су и Београдски центар за људска права, Комитет правника за људска права, Фонд за хуманитарно право и грађанске иницијативе.

Подсећања ради, овом делу Николићевог говора претходиле су и реченице да је „у идеологији нацизма окосница свега био надчовек, аријевац божанских атрибута, без много мисаоних елемената”, те да су „том идеолошком протону улогу електрона имали Јевреји као непријатељи”. Он је подсетио и да је у Другом светском рату, „због кога ћемо се овде окупљати док траје Србија”, утиснут печат огољеног зла, те да је у том рату страдало више од 55 милиона људи, „а један народ је био пред истребљењем”. „То је храбри и поносни народ Израиља”, закључио је председник Србије.

Коментаришући критике на Николићев рачун, амбасадор Леви каже за наш лист да је слушајући говор председника Србије био изузетно дирнут његовим искреним залагањем за очување успомене на холокауст.

„Реченица у којој се помињу стереотипи о Јеврејима из угла нацистичке Немачке могла би зазвучати проблематично ван контекста, али као део целине она по мени није била увредљива. Могу да разумем реакцију оних којима је ова реченица можда засметала”, каже амбасадор Леви.

Историчар Миле Бјелајац, научни саветник у Институту за новију историју Србије, каже да у Николићевом иступу не види никакву врсту расизма или увреде за Јевреје.

„Не видим да је та историјски тачна констатација употребљена у пежоративном смислу. Прво, постављена је као знак питања. А истина је да се често зазирало од њихове економске моћи. Пошто су Јеврејима многе делатности биле забрањиване, међу њима се издвојио један друштвени слој људи који је био добро интегрисан у немачко друштво. Они су, међутим, били злоупотребљени када се правио пропагандни модел кривца и жртава, стереотип. Онда су те неке историјске чињенице злоупотребљаване”, објашњава Бјелајац.

Како каже, ово је питање превише осетљиво, па они који имају неке друге рачуне то злоупотребљавају нетачним читањем, односно учитавањем својих мисли у нечији говор.

„Евидентно постоји недоследност и селективан приступ у реакцијама неких невладиних организација. Па и када су у питању страдања Срба у покрајини и на неким другим странама може да се види тај двоструки стандард што умањује кредибилност њихових реакција”, мишљења је Бјелајац.

Није се, међутим, само Николић нашао на мети критике када је реч о обележавању холокауста. Тако је, према речима књижевника Филипа Давида, овогодишњег добитника НИН-ове награде за књижевност, „увредљиво” то што је министар Александар Вулин био представник Србије на обележавању 70 година од ослобађања Аушвица. Као разлог за овакав став он наводи Вулинову „биографију и оно што је причао деведесетих година”.

Идентичан став има и Тадићева Социјалдемократска странка. Како је у писаној изјави навео портпарол СДС-а Константин Самофалов „срамотно је да Србију на дан ослобођења логора у Аушвицу представља Александар Вулин који је деведесетих година био подстрекивач злочина над другим нацијама”.
Политички аналитичар Драгољуб Анђелковић сматра да су такве критике потпуно неумесне.

„То је истицање НАТО аргументације, сваљивање кривице на Србе за деведесете године за оно за шта нисмо били криви. И скривање правих криваца који су извршили агресију и скривили ратове на тлу Југославије. Није битно да ли је Вулин у питању”, каже Анђелковић додајући да је реч о „срамно нападање сопствене земље” и изјавама усмереним против Србије и њених интереса.