Колики је домет руско-турског гасовода

Алексеј Милер, председник Управног одбора „Гаспрома” и Танер Јилдиз, турски министар за енергетику, договорили су се пре два дана на састанку у Анкари да ће руски „Гаспром” сам градити морску деоницу трасе гасовода „Турски ток”, којим би гас из Русије требало да се допреми до Турске преко Црног мора.

– Договорили смо се да потпишемо међудржавни споразум у другом кварталу ове године и почнемо са испоруком гаса Турској у децембру 2016, објаснио је Милер.

Стране су, како је потврђено, разматрале кључна питања изградње овог гасовода и прегледале прелиминарне резултате студије изводљивости, доневши одлуку о његовој траси.

Гасовод ће се састојати од четири крака укупног капацитета 63 милијарде кубних метара годишње, (што је пандам „Јужном току” од кога се одустало), који је ЕУ уз свесрдну „помоћ” Вашингтона успела да осујети, а све у циљу да „смањи зависност” од руског гаса.

Гасовод ће пролазити 660 километара кроз стари коридор „Јужног тока”, а затим 250 километара кроз нову трасу према европском делу Турске. „Гаспром” ће 28. јануара наручити пројекат и радове дуж нове турске подморске деонице, коју ће овај руски гасни гигант независно градити. Капацитети транспорта гаса на турској територији биће заједнички остварени.

Турска је одредила своју фирму „Ботас” као овлашћену компанију за реализацију пројекта, а у року од 15 дана „Гаспром” и „Ботас” ће припремити заједнички распоред главних активности имплементације плана.

Милер је објаснио да су приоритетни задаци две компаније анализирање опција траса на турској територији, дефинисање излазне тачке гасовода као и места где ће се турским потрошачима испоручивати гас.

Москва и Анкара послале су овим споразумом јасну поруку Европи и САД да не стоје спекулације о томе, да због економске слабости Русије, нема ништа од „Турског тока”. План је да се тим гасоводом преко гасног чвора на турско-грчкој граници гас допрема у ЕУ и тиме практично, као земља за транзит руског гаса у Европу, заобиђе Украјина.

Као могућу замену за руски гас и „Турски ток”, запад све чешће наводи, пишу страни медији, гасовод из Азербејџана, Кипра и Израела о чему је у Берлину с канцеларком Ангелом Меркел разговарао азербејџански председник Илхам Алијев.

Време, на убеђивању да се може без руског гаса, није губио ни Џон Кери, амерички државни секретар, који је прошле недеље током посете Бугарској обећао помоћ, „јер се Бугарска много жртвовала да би избегла градњу ’Јужног тока’”. Он је Бугарима обећао ангажовање америчке Експорт-импорт банке, а америчка компанија „Вестингхаус” би, уместо руског „Росатома” с којим је Софија потписала уговор, градила нови реактор у бугарској централи Козлодуј, изграђеној руском технологијом.

Било како било, чињеница је да је Турска „Гаспромово” друго по величини тржиште после Немачке. У 2014. години, „Гаспром” је у Турску извезао 27,4 милијарде кубика гаса.

Директор истраживачког центра Турског енергетског фонда Фатих Џемил Озбугдај сматра да Европа у насталим условима нема алтернативу осим да чека.

У наредних 30 година најмање 25 одсто потреба Европе за енергијом задовољаваће се захваљујући гасу, сматрају стручњаци. Русија испоручује највише гаса Европи, више од Норвешке, Алжира, Нигерије и Катара, и не намерава да напусти европско тржиште.