Koliki je domet rusko-turskog gasovoda

Aleksej Miler, predsednik Upravnog odbora „Gasproma” i Taner Jildiz, turski ministar za energetiku, dogovorili su se pre dva dana na sastanku u Ankari da će ruski „Gasprom” sam graditi morsku deonicu trase gasovoda „Turski tok”, kojim bi gas iz Rusije trebalo da se dopremi do Turske preko Crnog mora.

– Dogovorili smo se da potpišemo međudržavni sporazum u drugom kvartalu ove godine i počnemo sa isporukom gasa Turskoj u decembru 2016, objasnio je Miler.

Strane su, kako je potvrđeno, razmatrale ključna pitanja izgradnje ovog gasovoda i pregledale preliminarne rezultate studije izvodljivosti, donevši odluku o njegovoj trasi.

Gasovod će se sastojati od četiri kraka ukupnog kapaciteta 63 milijarde kubnih metara godišnje, (što je pandam „Južnom toku” od koga se odustalo), koji je EU uz svesrdnu „pomoć” Vašingtona uspela da osujeti, a sve u cilju da „smanji zavisnost” od ruskog gasa.

Gasovod će prolaziti 660 kilometara kroz stari koridor „Južnog toka”, a zatim 250 kilometara kroz novu trasu prema evropskom delu Turske. „Gasprom” će 28. januara naručiti projekat i radove duž nove turske podmorske deonice, koju će ovaj ruski gasni gigant nezavisno graditi. Kapaciteti transporta gasa na turskoj teritoriji biće zajednički ostvareni.

Turska je odredila svoju firmu „Botas” kao ovlašćenu kompaniju za realizaciju projekta, a u roku od 15 dana „Gasprom” i „Botas” će pripremiti zajednički raspored glavnih aktivnosti implementacije plana.

Miler je objasnio da su prioritetni zadaci dve kompanije analiziranje opcija trasa na turskoj teritoriji, definisanje izlazne tačke gasovoda kao i mesta gde će se turskim potrošačima isporučivati gas.

Moskva i Ankara poslale su ovim sporazumom jasnu poruku Evropi i SAD da ne stoje spekulacije o tome, da zbog ekonomske slabosti Rusije, nema ništa od „Turskog toka”. Plan je da se tim gasovodom preko gasnog čvora na tursko-grčkoj granici gas doprema u EU i time praktično, kao zemlja za tranzit ruskog gasa u Evropu, zaobiđe Ukrajina.

Kao moguću zamenu za ruski gas i „Turski tok”, zapad sve češće navodi, pišu strani mediji, gasovod iz Azerbejdžana, Kipra i Izraela o čemu je u Berlinu s kancelarkom Angelom Merkel razgovarao azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev.

Vreme, na ubeđivanju da se može bez ruskog gasa, nije gubio ni Džon Keri, američki državni sekretar, koji je prošle nedelje tokom posete Bugarskoj obećao pomoć, „jer se Bugarska mnogo žrtvovala da bi izbegla gradnju ’Južnog toka’”. On je Bugarima obećao angažovanje američke Eksport-import banke, a američka kompanija „Vestinghaus” bi, umesto ruskog „Rosatoma” s kojim je Sofija potpisala ugovor, gradila novi reaktor u bugarskoj centrali Kozloduj, izgrađenoj ruskom tehnologijom.

Bilo kako bilo, činjenica je da je Turska „Gaspromovo” drugo po veličini tržište posle Nemačke. U 2014. godini, „Gasprom” je u Tursku izvezao 27,4 milijarde kubika gasa.

Direktor istraživačkog centra Turskog energetskog fonda Fatih Džemil Ozbugdaj smatra da Evropa u nastalim uslovima nema alternativu osim da čeka.

U narednih 30 godina najmanje 25 odsto potreba Evrope za energijom zadovoljavaće se zahvaljujući gasu, smatraju stručnjaci. Rusija isporučuje najviše gasa Evropi, više od Norveške, Alžira, Nigerije i Katara, i ne namerava da napusti evropsko tržište.