Табаковић: Решење за „швајцарце” мора бити добро одмерено

БЕОГРАД – Решење за кредите грађана у швајцарским францима мора бити добро одмерено и без исхитрених потеза, јер свако наметнуто решење, које би значило насилно преливање целокупних трошкова појединачних одлука на државу или банке, истовремено би значило и стварање правне несигурности и нарушавање финансијске стабилности, изјавила је данас Танјугу гувернер НБС Јоргованка Табаковић.

У инсистирањима да Народна банка по сваку цену понуди решење које ће олакшати положај дужника у швајцарским францима, често се у јавности пласира теза да НБС брани интересе банака а не грађана, приметила је Табаковић.

„Због тога морам да подсетим на то кога НБС штити када ради свој посао, а то је очување стабилности банкарског сектора и финансијског система у целини. Штити најпре грађане, који су своја средства поверили тим банкама, као и привреду која држи депозите у тим истим банкама”, предочила је гувернер НБС.

У банкама, како је казала, нису само кредити у швајцарским францима, већ и штедња грађана која износи 8,4 милијарде евра, која се тамо налази управо због поверења грађана у банке и у то да НБС као регулатор, својим надзором и мерама које доноси, обезбеђује стабилност банкарског сектора.

„Штедња и депозити привреде представљају убедљиво највећи износ средстава за пласмане банака, већи и од кредита које су банке узеле у иностранству”, навела је Табаковић и указала да НБС не „штити интересе банака као неких имагинарних финансијских институција, већ је по закону обавезна да штити пре свега сигурност депозита положених у те банке, што она и чини”.

Очувањем стабилности банкарског сектора, НБС штити и државу од потенцијалних обавеза, и последично, на тај начин, и све грађане као пореске обвезнике, објаснила је гувернер српске централне банке.

„Када кажем да решење за кредите грађана у швајцарским францима мора бити добро одмерено и без исхитрених потеза, имам у виду још једну важну ствар: свако наметнуто решење које би значило насилно преливање целокупних трошкова појединачних одлука на државу или банке, истовремено би значило и стварање правне несигурности и по том основу нарушавање финансијске стабилности”.

У том случају, како је упозорила Табаковић, могли бисмо да рачунамо на негативно расположење страних инвеститора према улагањима у Србију у приликама када су нам управо инвестиције неопходне за економски раст, развој и даље спровођење реформи.