Tabaković: Rešenje za „švajcarce” mora biti dobro odmereno

BEOGRAD – Rešenje za kredite građana u švajcarskim francima mora biti dobro odmereno i bez ishitrenih poteza, jer svako nametnuto rešenje, koje bi značilo nasilno prelivanje celokupnih troškova pojedinačnih odluka na državu ili banke, istovremeno bi značilo i stvaranje pravne nesigurnosti i narušavanje finansijske stabilnosti, izjavila je danas Tanjugu guverner NBS Jorgovanka Tabaković.

U insistiranjima da Narodna banka po svaku cenu ponudi rešenje koje će olakšati položaj dužnika u švajcarskim francima, često se u javnosti plasira teza da NBS brani interese banaka a ne građana, primetila je Tabaković.

„Zbog toga moram da podsetim na to koga NBS štiti kada radi svoj posao, a to je očuvanje stabilnosti bankarskog sektora i finansijskog sistema u celini. Štiti najpre građane, koji su svoja sredstva poverili tim bankama, kao i privredu koja drži depozite u tim istim bankama”, predočila je guverner NBS.

U bankama, kako je kazala, nisu samo krediti u švajcarskim francima, već i štednja građana koja iznosi 8,4 milijarde evra, koja se tamo nalazi upravo zbog poverenja građana u banke i u to da NBS kao regulator, svojim nadzorom i merama koje donosi, obezbeđuje stabilnost bankarskog sektora.

„Štednja i depoziti privrede predstavljaju ubedljivo najveći iznos sredstava za plasmane banaka, veći i od kredita koje su banke uzele u inostranstvu”, navela je Tabaković i ukazala da NBS ne „štiti interese banaka kao nekih imaginarnih finansijskih institucija, već je po zakonu obavezna da štiti pre svega sigurnost depozita položenih u te banke, što ona i čini”.

Očuvanjem stabilnosti bankarskog sektora, NBS štiti i državu od potencijalnih obaveza, i posledično, na taj način, i sve građane kao poreske obveznike, objasnila je guverner srpske centralne banke.

„Kada kažem da rešenje za kredite građana u švajcarskim francima mora biti dobro odmereno i bez ishitrenih poteza, imam u vidu još jednu važnu stvar: svako nametnuto rešenje koje bi značilo nasilno prelivanje celokupnih troškova pojedinačnih odluka na državu ili banke, istovremeno bi značilo i stvaranje pravne nesigurnosti i po tom osnovu narušavanje finansijske stabilnosti”.

U tom slučaju, kako je upozorila Tabaković, mogli bismo da računamo na negativno raspoloženje stranih investitora prema ulaganjima u Srbiju u prilikama kada su nam upravo investicije neophodne za ekonomski rast, razvoj i dalje sprovođenje reformi.