Израел, Хезболах и Иран не желе рат

 Након убиства двојице израелских војника либанска милитантна организација Хезболах незваничним је каналима послала поруку јеврејској држави у којој наводи да против ње не планира даље акције, пише „Њујорк тајмс”.

До ликвидирања војника дошло је у знак одмазде за израелски напад дроновима од пре десетак дана када су на сиријској територији убијена шесторица припадника Хезболаха и један ирански генерал. Ово је највећи сукоб завађених страна од њиховог крвавог обрачуна 2006, а у пушкарању које је уследило погинуо је и један шпански војник, припадник мировне мисије Уједињених нација.

„Добили смо поруку да је инцидент са њихове тачке гледишта завршен, али ми смо наравно спремни за сваки развој догађаја”, изјавио је израелски министар одбране Моше Јалон и додао да „свако ко покуша да нас нападне потписује сопствену смртну пресуду”.

У исто време, либански министар рада Сеџан Ази је изјавио да је у Бејрут стигла порука из Израела да неће бити даље агресије.

Ни израелски премијер Бенјамин Нетанијаху нема резерве да ће на сваки напад на Израел бити жестоко одговорено.

„Предлажем свима који нас изазивају на нашој северној граници да погледају шта се догодило у Гази. Хамас је од свог оснивања претрпео најозбиљнији ударац”, поручио је Нетанијаху.

Он је указао и на повезаност Хамаса и Хезболаха, али и померио фокус јавности на највећу претњу по јеврејску државу коју види у Ирану.

„Иран је одговоран за напад (на војнике) који је изведен из Либана. То је исти онај Иран који покушава да уз помоћ великих сила постигне договор који ће му омогућити да развије нуклеарно оружје, чему се ми жестоко противимо.”

Управо односи унутар троугла Израел–Иран–Хезболах представљају једну од потенцијално најексплозивнијих тачака региона. Иако је међу њима једно време постојао привид трпељивости, напад израелског дрона и убиство шесторице чланова Хезболаха и једног иранског генерала поново је оголио нетрпељивост.

Ова операција је узбунила Техеран и руководство Хезболаха стављајући их пред дилему како да одреагују. Велика освета без сумње би довела до ескалације рата чије се последице не би могле предвидети. Уздржавање од реакције би, према мишљењу стратега, носило ризик одавања утиска слабости, што би можда подстакло Израел на нове нападе. 

Историја односа Израела и Хезболаха показује да локална сукобљавања имају потенцијал да прерасту у конфронтацију ширих размера. Када се њиховом односу дода Иран, очигледно је да унутар овог троугла доминирају међусобна сумњичења и нетрпељивост. Иран је најавио одмазду због смрти генерала, а лидер Хезболаха шеик Хасан Насралах је у једном скорашњем интервјуу изјавио да његова организација располаже оружјем много већим него што би Израел могао и да претпостави.

Како сада ствари стоје, дневнополитички разлози не говоре у прилог тврдњи да ће иједна од три стране бити расположена за даље заоштравање у блиској будућности.

Приближавају се мартовски избори у Израелу и аналитичари упозоравају да би Нетанијахуа продужени војни сукоб са Либаном могао скупо да кошта.

Март је такође рок за постизање договора о нуклеарном програму Ирана који са овом земљом воде пет сталних чланица Савета безбедности и Немачка (П5+1).

Узајамно разумевање око иранског нуклеарног арсенала још је далеко од извесног, а најжешћи противник договора је управо Бенјамин Нетанијаху. Он не крије да Израел неће бити задовољан договором све док Ирану не буде потпуно онемогућено развијање нуклеарног програма укључујући и онај за мирнодопске намене – што тренутно не изгледа као могућ исход преговора.