Izrael, Hezbolah i Iran ne žele rat

 Nakon ubistva dvojice izraelskih vojnika libanska militantna organizacija Hezbolah nezvaničnim je kanalima poslala poruku jevrejskoj državi u kojoj navodi da protiv nje ne planira dalje akcije, piše „Njujork tajms”.

Do likvidiranja vojnika došlo je u znak odmazde za izraelski napad dronovima od pre desetak dana kada su na sirijskoj teritoriji ubijena šestorica pripadnika Hezbolaha i jedan iranski general. Ovo je najveći sukob zavađenih strana od njihovog krvavog obračuna 2006, a u puškaranju koje je usledilo poginuo je i jedan španski vojnik, pripadnik mirovne misije Ujedinjenih nacija.

„Dobili smo poruku da je incident sa njihove tačke gledišta završen, ali mi smo naravno spremni za svaki razvoj događaja”, izjavio je izraelski ministar odbrane Moše Jalon i dodao da „svako ko pokuša da nas napadne potpisuje sopstvenu smrtnu presudu”.

U isto vreme, libanski ministar rada Sedžan Azi je izjavio da je u Bejrut stigla poruka iz Izraela da neće biti dalje agresije.

Ni izraelski premijer Benjamin Netanijahu nema rezerve da će na svaki napad na Izrael biti žestoko odgovoreno.

„Predlažem svima koji nas izazivaju na našoj severnoj granici da pogledaju šta se dogodilo u Gazi. Hamas je od svog osnivanja pretrpeo najozbiljniji udarac”, poručio je Netanijahu.

On je ukazao i na povezanost Hamasa i Hezbolaha, ali i pomerio fokus javnosti na najveću pretnju po jevrejsku državu koju vidi u Iranu.

„Iran je odgovoran za napad (na vojnike) koji je izveden iz Libana. To je isti onaj Iran koji pokušava da uz pomoć velikih sila postigne dogovor koji će mu omogućiti da razvije nuklearno oružje, čemu se mi žestoko protivimo.”

Upravo odnosi unutar trougla Izrael–Iran–Hezbolah predstavljaju jednu od potencijalno najeksplozivnijih tačaka regiona. Iako je među njima jedno vreme postojao privid trpeljivosti, napad izraelskog drona i ubistvo šestorice članova Hezbolaha i jednog iranskog generala ponovo je ogolio netrpeljivost.

Ova operacija je uzbunila Teheran i rukovodstvo Hezbolaha stavljajući ih pred dilemu kako da odreaguju. Velika osveta bez sumnje bi dovela do eskalacije rata čije se posledice ne bi mogle predvideti. Uzdržavanje od reakcije bi, prema mišljenju stratega, nosilo rizik odavanja utiska slabosti, što bi možda podstaklo Izrael na nove napade. 

Istorija odnosa Izraela i Hezbolaha pokazuje da lokalna sukobljavanja imaju potencijal da prerastu u konfrontaciju širih razmera. Kada se njihovom odnosu doda Iran, očigledno je da unutar ovog trougla dominiraju međusobna sumnjičenja i netrpeljivost. Iran je najavio odmazdu zbog smrti generala, a lider Hezbolaha šeik Hasan Nasralah je u jednom skorašnjem intervjuu izjavio da njegova organizacija raspolaže oružjem mnogo većim nego što bi Izrael mogao i da pretpostavi.

Kako sada stvari stoje, dnevnopolitički razlozi ne govore u prilog tvrdnji da će ijedna od tri strane biti raspoložena za dalje zaoštravanje u bliskoj budućnosti.

Približavaju se martovski izbori u Izraelu i analitičari upozoravaju da bi Netanijahua produženi vojni sukob sa Libanom mogao skupo da košta.

Mart je takođe rok za postizanje dogovora o nuklearnom programu Irana koji sa ovom zemljom vode pet stalnih članica Saveta bezbednosti i Nemačka (P5+1).

Uzajamno razumevanje oko iranskog nuklearnog arsenala još je daleko od izvesnog, a najžešći protivnik dogovora je upravo Benjamin Netanijahu. On ne krije da Izrael neće biti zadovoljan dogovorom sve dok Iranu ne bude potpuno onemogućeno razvijanje nuklearnog programa uključujući i onaj za mirnodopske namene – što trenutno ne izgleda kao moguć ishod pregovora.