Пашићев савет и европосланици

Никола Пашић, један од најзначајнијих српских државника, није бранио да опозициони посланици иду у стране земље и причају о Србији, говорећи: „Можда неће лепо причати о мени, али ће свакако причати о Србији.”

Тумачећи ову Пашићеву поруку, Невен Цветићанин, из Института друштвених наука, каже да је Пашић тиме поручивао да је важно да Србија негде буде поменута, што, како каже, „и не мора бити толико лоше, уколико се не претерује и остане на умереном тону приликом говора”.

Како ће 4. фебруара пред посланицима Европског парламента поступити Бојан Пајтић, председник Демократске странке, који је, иначе, најавио да ће тада причати о европским амбицијама Србије и о изазовима произашлим из дефицита медијских слобода, људских права, као и о стању институција у Србији? Да ли ће, с обзиром на то да је и председник војвођанске владе, наступити више као страначки или државни функционер?

У одговору на то питање, Владимир Тодорић, члан Председништва ДС-а, каже да је Пајтић позван као лидер ДС-а да се обрати посланичкој групи социјалиста и демократа, политичкој породици којој демократе припадају (друга по снази у ЕП). Али, од Тодорића сазнајемо и да ће се срести с Дејвидом Мекалистером, известиоцем ЕП за Србију.

Процењујући да ће Пајтићево излагање бити политички обојено и да ће говорити „више о својим политичким амбицијама него о реалном стању медијских слобода у Србији”, Дијана Вукомановић, шеф посланичке групе Социјалистичке партије Србије у Скупштини Србије, наглашава да било који политичар из Србије има право да говори и износи свој политички став, али „искључиво представљајући своју политичку партију”. „Пајтић није ни експерт за медије ни известилац за Србију о стању медијских слобода”, подвлачи она.

Многи политичари из Србије говорили су пред европосланицима. Тамо је, рецимо, почетком децембра, био Ивица Дачић, министар спољних послова, када је замерио што су у резолуцији о Војиславу Шешељу приписали српским властима да се нису оградиле од његове политике и порука. У новембру Жељко Сертић, министар привреде, у септембру 2013. Бранко Ружић, бивши министар задужен за европске интеграције, и Тања Мишчевић, шеф преговарачког тима, а у фебруару те године и Борис Тадић, бивши председник Србије. После Тадићеве посете уследила је и реакција Јелка Кацина, тадашњег известиоца, који га је на „Твитеру” оптужио да није говорио истину у ЕП у вези са чланством социјалиста у Интернационали, на коју је затим одговорио Тадићев саветник.

Не би било лоше да се, кад одлазе у свет, наши политичари, било из владајуће коалиције или из опозиције, држе најосновнијег политичког бонтона, каже Цветићанин, у уверењу да „треба раздвојити говор о актуелној владајућој коалицији у Србији од самог говора о Србији као држави, да то не би, неким неумереним тоновима, био контраефекат по државу”. Он наводи и да ће се од америчког демократе ретко чути да изван САД веома оштро говори о америчким републиканцима и обрнуто.

Кад је реч о могућим ефектима Пајтићевог излагања у ЕП, Тодорић каже да ДС није један од главних извора информисања европских парламентараца који се баве Србијом, већ да они имају сопствене изворе информисања.

„Они су сасвим добро упознати са ситуацијом. И ово најновије дешавање око омбудсмана, око ВБА, по најновијим изворима које имамо, наћи ће се у Мекалистеровој резолуцији у марту. А, ко зна шта ће се још десити до тада. Али дешавања која су у вези с медијима, гашењем телевизијских емисија, цензуром и аутоцензуром, хапшењем политичких противника, с држањем људи у затвору по шест месеци, а да после ниједна оптужница не буде подигнута против њих – све то забрињава”, истиче он.

С друге стране, Вукомановићева мисли да ће Пајтић у приличној мери исполитизовати тај канал комуникације „који има тренутно отворен”, али да неће пресудно моћи да утиче на информисаност европских парламентараца. „Ако он иде на позив социјалдемократске групе, то је, наравно, његово легитимно право. Али његов утицај на информисаност европских посланика је ограничен, у складу с чињеницом да разне политичке партије имају разне канале комуникације с европским парламентарцима, тако да ће његово мишљење бити једно од разних”, наглашава она.

Цветићанин, који је крајем 2013, као посланик Скупштине Србије, био у ЕП, указује да таквим посетама не треба придавати неумерени значај. Јер, ЕП није место где је унутар ЕУ реална политичка моћ, она се налази у Европској комисији и Европском савету. „Тако, после Пајтићеве посете и његовог излагања, сасвим сигурно неће уследити било какве одлуке ЕП ни било које друге европске институције. Али, његово мишљење узеће се у разматрање као и мишљење свих који тамо дођу”, закључује Цветићанин.