Понедељак, 13.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како је ослобођен Бранимир Главаш

Како је ослобођен Бранимир Главаш
Бранимир Главаш: једини хрватски политичар икад осуђен за ратне злочине, поново је слободан (Фото Танјуг)

Бранимир Главаш, ратни командант Осијека и једини хрватски политичар икад осуђен за ратне злочине, поново је слободан човек и може да се врати у Хрватску без страха да ће тамо бити ухапшен због злочина над Србима. Хрватско правосуђе, после више од четири године разматрања уставне жалбе, у јануару је са неколико потеза поништило пресуду којом је Главаш био правноснажно осуђен на осам година затвора за сурове злочине над осјечким Србима.

Главашу, иначе држављанину БиХ, омогућен је излазак на слободу из мостарског затвора где је служио казну, а затим и слободан повратак у Хрватску ако то буде желео. За случајеве познате као „Селотејп” и „Гаража” судиће му се поново пред Врховним судом, иако је већ одлежао више од половине изречене казне. Овога пута браниће се са слободе као човек коме је највиши хрватски суд укинуо пресуду за ратни злочин.

Одлука је донета након победе кандидаткиње ХДЗ Колинде Грабар Китаровић на председничким изборима у Хрватској. ХДЗ био је на власти у Хрватској и у време хапшења и суђења Главашу. До пре непуне три седмице готово је пет година случај „Главаш” стајао отворен у архиви Уставног суда Хрватске, без доношења било какве одлуке о жалби коју је поднео његов адвокат Дражен Матијевић, иако закон за то прописује рок од годину дана.

Адвокат је у уставној тужби тражио заштиту основних људских права за Главаша, односно право на суђење пред независним судом и право на суђење на темељу законитих доказа, у којем одбрани оптуженог морају бити осигуране једнаке могућности доказивања као и оптужби.

У међувремену, Главаш је правноснажну пресуду од осам година затвора служио у БиХ, чији је држављанин. Неколико дана пошто је његов осјечки бранилац пред телевизијским камерама прочитао тужбу поднету пре пет година, Уставни суд Хрватске је 12. јануара одлучио да се огласи. Донета је одлука какву судови у пракси врло ретко изричу – укида се правноснажна пресуда Врховног суда Хрватске. Тиме је ван снаге стављена пресуда за ратни злочин којом је Главаш осуђен за убиство десетак српских цивила, бачених у Драву везаних руку и са селотејп траком залепљеном преко уста, као и за мучење и убиство двојице Срба у гаражи осјечког Секретаријата за народну одбрану, на чијем челу је био 1991. године.

Уставни суд од Врховног суда сада тражи да понови поступак којим је потврдио осуђујућу пресуду загребачког Жупанијског суда и да још једном размотри жалбе на првостепену одлуку. Уз Главаша, уставне тужбе на пресуде поднели су и Ивица Крњак, Гордана Гетош Магдић, Дино Контић, Тихомир Валентић и Здравко Драгић, који су с њим осуђени у тим предметима.

О одлуци Уставног суда Хрватске одмах је обавештено Министарство правосуђа БиХ, па је Главаш пуштен на слободу. По прописима БиХ, он не може да буде изручен Хрватској ако на то сам не пристане.

Ванрасправно веће Жупанијског суда у Загребу је 16. јануара расписало потерницу за Главашем, сматрајући да је и даље на снази неправноснажна пресуда од десет година затвора, будући да је Уставни суд укинуо само одлуку Врховног суда. Тај суд је указао да закон налаже обавезан притвор за сваког ко је у Хрватској првостепено осуђен на више од пет година затвора.

Ипак, потерница је врло брзо повучена, јер је ванрасправно веће прихватило жалбу Главашевог адвоката и заузело став да не постоји решење о истражном затвору за Главаша, па према томе ни правни основ за расписивање потернице.

Епилог је то да нема више никаквих законских препрека да се Бранимир Главаш већ данас као слободан човек врати у Хрватску, из које је побегао 2009. године уочи изрицања првостепене пресуде, када је пуштен из затвора у Мостару. До евентуалног повратка у Хрватску Главаш се вратио у породичну кућу у месту Дриновци код Груда.

----------------------------------

Претње на „Фејсбуку”

Стручна јавност у Хрватској подељена је око одлуке Уставног суда. Додатну прашину у јавности подигла је објава на Главашевој „фејсбук” страници, на којој је постављена фотографија пет обешених особа и текст осме Божје заповести у којој пише: „Не реци лажна сведочанства.“

Главаш је послао саопштење у коме је навео да је „фејсбук” страницу ажурирао његов син Филип уз још неколико особа, али да на себе преузима одговорност за све објављене садржаје. Он је синовљев поступак оценио као погрешан и непримерен, али разумљив у светлу емоционалне напетости услед ишчекивања одлуке Уставног суда. Додао је и да је том објавом њему нанета штета, јер му се кроз цео поступак „импутирало како застрашује сведоке“.

----------------------------------

Линта: Срамна одлука

„Одлука Уставног суда је срамна и скандалозна. Жупанијски суд у Загребу је утврдио чињенице да су Главаш и његови људи учествовали у убиству 12 српских цивила. Нажалост, Уставни суд је престао бити чувар Устава, већ се претворио у институцију која користи процедуралне разлоге да ослобађа ратне злочинце”, каже за „Политику” Миодраг Линта, председник Коалиције удружења избеглица у Србији.

Хрватско правосуђе је, према његовој оцени, послало поруку да један окорели злочинац може слободно да се шета по Хрватској. Важно је истаћи, додаје наш саговорник, да је Хрватска потписивањем уговора о приступању Европској унији преузела и обавезу да унапређује правосуђе и да санкционише ратне злочине.

„Овом одлуком јасно се види да је хрватско правосуђе етнички мотивисано. Поражавајуће је то што у хрватском друштву постоји матрица да се Хрвати за које се основано сумња да су починили злочине и даље сматрају херојима и да српске жртве нису признате. Апелујемо на Европску унију и Савет Европе да изврше притисак на Хрватску да коначно почне да осуђује Хрвате на казне које су примерене за ратне злочине”, рекао је Линта.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.