Референдум о „краљу Бибију”

Специјално за „Политику”

Јерусалим, Газа – „Краљ Биби”, био је наслов преко целе стране у главном тексту магазина „Тајм” 2012. године. „Нетанијаху је спреман да постане израелски премијер који се најдуже задржао на власти после Давида бен Гуриона, оснивача Израела. Нема ривала”, писало је у чланку. „Рејтинг му је већи него икад, око 50 одсто. У време када се уклањају владари широм света, он остаје. Са сигурном већином, има прилику да постане онаква историјска личност каква је одувек желео да буде. Постао је, како су га назвали неки коментатори, краљ Израела.”

Данас су краљевски сјај и имиџ непобедивости покидани. Маса тражи његову главу и копља се оштре. Израел иде на изборе 17. марта, после Нетанијахуове одлуке прошлог децембра да владајућу коалицију очисти од непослушних чланова и тако распусти владу две године пре краја мандата. Гласање ће бити референдум о личности и учинку премијера, при чему медији који су намирисали крв оштро критикују и једно и друго.

Са изузетком „Израел тудеја”, бесплатног таблоида који финансира милијардер и коцкарски тајкун Шелдон Алелсон, Нетанијахуов дугогодишњи амерички пријатељ и донатор, већина штампе се према премијеру односи са отвореним презиром.

„Оно што сам видео јесте трговац преварант који стоји на углу и продаје копију сата недужном пролазнику”, написао је новинар из „Једиот ахронота”, највећих и најзначајнијих новина у земљи, а поводом недавног премијеровог гостовања на ТВ. „Видео сам човека од кога не да не бих купио половни ауто, већ ни паковање жвака. Тешко је поверовати, али човек који је седео у нашој дневној соби у уторак увече, надмен, насмејан, слаткоречив, који преврће очима, претвара се да је паметан, лаже, избегава одговоре, пребацује одговорност лево и десно, горе и свуда наоколо, овај човек је био наш премијер последњих шест, а девет година све скупа.”

Критичари га оптужују за пораст неједнакости (разлика у примањима је четврта највећа међу развијеним земљама, мања је једино од јаза између богатих и сиромашних у САД, Чилеу и Мексику), све већу дипломатску изолацију и ширење јеврејских насеља на Западној обали, што је задовољило његово десно крило, али је упропастило изгледе за мир са Палестинцима.

Према колумнисти из „Хареца”, само дубоко мазохистичко друштво може да поново да власт некоме ко је нанео толико штете. Али, постоји могућност да се управо то деси. Један од разлога је озлоглашено фрагментиран и нестабилан политички систем. Кнесет са 120 чланова је попут парламентарне луднице. Представљајући низ изборних јединица и циљева, 34 странке су се појавиле на прошлим изборима, а 13 је ушло у парламент. Формирати владу значи скрпити већину од 61 места.

Нетанијаху је одличан у преговарању и договорима иза затворених врата, што је и показао 2012. када је цементирао владајућу коалицију иако су он и Ликуд освојили знатно мање гласова него пре.

Други разлог је неуспех његових главних опонената да покрену битку идеја. Овај пут његова стара ривалка Ципи Ливни придружила се лидеру Лабуристичке странке Исаку Херцогу да би формирали нову алијансу, Ционистички блок. Досад ниједан кандидат није понудио детаљан план или политику, шаљући уместо тога имплицитну поруку: „Било ко осим Бибија”.

Ово би могло да буде ризично. Тиме што је изабрао да такмичење буде засновано на личности а не на политици, Ционистички блок може да заврши тако што идеолошко поље препушта Нетанијахуу. И Ливни и Херцог пажљиво се приказују као политичари центра, што је у супротности са „екстремном десницом”.

Али, семантичке разлике се топе када самопрозвани умерењаци говоре о безбедности. У току предизборне кампање приликом посете Сдероту, граду у близини границе са појасом Газе који је годинама мета Хамасових ракета, Ливнијева је преузела Нетанијахуову реторику.

„Хамас је терористичка организација и нема наде да ће се са њима постићи мир, једини начин да се њима супротставите јесте сила уместо Нетанијахуове одлуке да постигне споразум”, изјавила је Ливнијева, а Херцог се брзо сложио: „Нема компромиса са терором”.

Из страха да не буду надјачани, странка са највећим изгледима да скине Нетанијахуа с власти покушава да га победи на његовом терену. Показујући се као чврсти, Ливнијева и Херцог испадају опортунисти и позери. Били би много бољи када би напали Нетанијахуов недостатак морала или стратегије.

Али, овај недостатак морала и стратегије је колективна бољка и описује целу израелску политичку класу. Водио следећу владу Нетанијаху или неко други, наставиће се статус кво, док ће се велики проблеми козметички мењати или избегавати уместо да се озбиљно решавају.