Referendum o „kralju Bibiju”

Specijalno za „Politiku”

Jerusalim, Gaza – „Kralj Bibi”, bio je naslov preko cele strane u glavnom tekstu magazina „Tajm” 2012. godine. „Netanijahu je spreman da postane izraelski premijer koji se najduže zadržao na vlasti posle Davida ben Guriona, osnivača Izraela. Nema rivala”, pisalo je u članku. „Rejting mu je veći nego ikad, oko 50 odsto. U vreme kada se uklanjaju vladari širom sveta, on ostaje. Sa sigurnom većinom, ima priliku da postane onakva istorijska ličnost kakva je oduvek želeo da bude. Postao je, kako su ga nazvali neki komentatori, kralj Izraela.”

Danas su kraljevski sjaj i imidž nepobedivosti pokidani. Masa traži njegovu glavu i koplja se oštre. Izrael ide na izbore 17. marta, posle Netanijahuove odluke prošlog decembra da vladajuću koaliciju očisti od neposlušnih članova i tako raspusti vladu dve godine pre kraja mandata. Glasanje će biti referendum o ličnosti i učinku premijera, pri čemu mediji koji su namirisali krv oštro kritikuju i jedno i drugo.

Sa izuzetkom „Izrael tudeja”, besplatnog tabloida koji finansira milijarder i kockarski tajkun Šeldon Alelson, Netanijahuov dugogodišnji američki prijatelj i donator, većina štampe se prema premijeru odnosi sa otvorenim prezirom.

„Ono što sam video jeste trgovac prevarant koji stoji na uglu i prodaje kopiju sata nedužnom prolazniku”, napisao je novinar iz „Jediot ahronota”, najvećih i najznačajnijih novina u zemlji, a povodom nedavnog premijerovog gostovanja na TV. „Video sam čoveka od koga ne da ne bih kupio polovni auto, već ni pakovanje žvaka. Teško je poverovati, ali čovek koji je sedeo u našoj dnevnoj sobi u utorak uveče, nadmen, nasmejan, slatkorečiv, koji prevrće očima, pretvara se da je pametan, laže, izbegava odgovore, prebacuje odgovornost levo i desno, gore i svuda naokolo, ovaj čovek je bio naš premijer poslednjih šest, a devet godina sve skupa.”

Kritičari ga optužuju za porast nejednakosti (razlika u primanjima je četvrta najveća među razvijenim zemljama, manja je jedino od jaza između bogatih i siromašnih u SAD, Čileu i Meksiku), sve veću diplomatsku izolaciju i širenje jevrejskih naselja na Zapadnoj obali, što je zadovoljilo njegovo desno krilo, ali je upropastilo izglede za mir sa Palestincima.

Prema kolumnisti iz „Hareca”, samo duboko mazohističko društvo može da ponovo da vlast nekome ko je naneo toliko štete. Ali, postoji mogućnost da se upravo to desi. Jedan od razloga je ozloglašeno fragmentiran i nestabilan politički sistem. Kneset sa 120 članova je poput parlamentarne ludnice. Predstavljajući niz izbornih jedinica i ciljeva, 34 stranke su se pojavile na prošlim izborima, a 13 je ušlo u parlament. Formirati vladu znači skrpiti većinu od 61 mesta.

Netanijahu je odličan u pregovaranju i dogovorima iza zatvorenih vrata, što je i pokazao 2012. kada je cementirao vladajuću koaliciju iako su on i Likud osvojili znatno manje glasova nego pre.

Drugi razlog je neuspeh njegovih glavnih oponenata da pokrenu bitku ideja. Ovaj put njegova stara rivalka Cipi Livni pridružila se lideru Laburističke stranke Isaku Hercogu da bi formirali novu alijansu, Cionistički blok. Dosad nijedan kandidat nije ponudio detaljan plan ili politiku, šaljući umesto toga implicitnu poruku: „Bilo ko osim Bibija”.

Ovo bi moglo da bude rizično. Time što je izabrao da takmičenje bude zasnovano na ličnosti a ne na politici, Cionistički blok može da završi tako što ideološko polje prepušta Netanijahuu. I Livni i Hercog pažljivo se prikazuju kao političari centra, što je u suprotnosti sa „ekstremnom desnicom”.

Ali, semantičke razlike se tope kada samoprozvani umerenjaci govore o bezbednosti. U toku predizborne kampanje prilikom posete Sderotu, gradu u blizini granice sa pojasom Gaze koji je godinama meta Hamasovih raketa, Livnijeva je preuzela Netanijahuovu retoriku.

„Hamas je teroristička organizacija i nema nade da će se sa njima postići mir, jedini način da se njima suprotstavite jeste sila umesto Netanijahuove odluke da postigne sporazum”, izjavila je Livnijeva, a Hercog se brzo složio: „Nema kompromisa sa terorom”.

Iz straha da ne budu nadjačani, stranka sa najvećim izgledima da skine Netanijahua s vlasti pokušava da ga pobedi na njegovom terenu. Pokazujući se kao čvrsti, Livnijeva i Hercog ispadaju oportunisti i pozeri. Bili bi mnogo bolji kada bi napali Netanijahuov nedostatak morala ili strategije.

Ali, ovaj nedostatak morala i strategije je kolektivna boljka i opisuje celu izraelsku političku klasu. Vodio sledeću vladu Netanijahu ili neko drugi, nastaviće se status kvo, dok će se veliki problemi kozmetički menjati ili izbegavati umesto da se ozbiljno rešavaju.