НА­ТО спре­ма од­го­вор Ру­си­ји

Од из­би­ја­ња  укра­јин­ске кри­зе Евро­па је по­но­во су­о­че­на са ору­жа­ним су­ко­бом у свом дво­ри­шту. На фрон­ту у ис­точ­ној Укра­ји­ни ве­ли­ке бит­ке су, до­ду­ше, пре­ки­ну­те али до­го­во­ре­но при­мир­је се не по­шту­је. Сва­ко­днев­но сти­жу ве­сти о де­се­ти­на­ма мр­твих: и вој­ни­ка и ци­ви­ла.

Укра­јин­ско-укра­јин­ски об­ра­чун је од апри­ла про­шле го­ди­не озбиљ­но и бр­зо  „по­рас­тао” па се го­во­ри се о по­врат­ку хлад­ног ра­та из дру­ге по­ло­ви­не про­шлог ве­ка. САД, ЕУ и НА­ТО јед­ној стра­ни и Ру­си­ја на дру­гој стра­ни го­то­во да и не би­ра­ју на­чин да про­тив­ни­ка упла­ше или на­не­су ште­ту. Санк­ци­је, про­па­ганд­ни рат, по­ја­ча­но на­о­ру­жа­ва­ње, вој­не про­во­ка­ци­је, звец­ка­ње оруж­јем ... „ле­те” и са јед­не и са дру­ге стра­не.

По­себ­но су уче­ста­ле „рат­не игре”. Обе стра­не у су­ко­бу све сна­жни­је ма­шу оруж­јем, ма­не­ври се из­во­де го­то­во свак­днев­но, на гра­ни­ца­ма су све че­шће про­во­ка­ци­је и ин­ци­ден­ти.

Сми­ри­ва­ње ни­је на ви­ди­ку, про­тив­ни­ци ужур­ба­но тра­же са­ве­зни­ке по све­ту што го­во­ри да ни­ко ни­је спре­ман да по­пу­сти. Све то иза­зва­ло је и по­раст опа­сно­сти од ну­кле­ар­ног су­ко­ба. На ча­сов­ни­ку ко­ји сим­бо­лич­но ме­ри вре­ме до мо­гу­ћег по­те­за­ња атом­ском оруж­ја ка­заљ­ке су по­ме­ре­не са пет на три ми­ну­та до 12. У по­след­њој де­це­ни­ји 20. ве­ка, по­сле окон­ча­ња хлад­ног ра­та,  на овом ча­сов­ни­ку за­бе­ле­же­но је да је пла­не­та уда­ље­на 17 ми­ну­та од об­ра­чу­на ну­кле­ар­ним оруж­јем. 

                                                                  *    *    *    *

Ове не­де­ље у Бри­се­лу оку­пи­ће се ми­ни­стри од­бра­не др­жа­ва чла­ни­ца НА­ТО. Ка­ко на­ја­вљу­ју не­мач­ки ме­ди­ји са­ста­нак 5. фе­бру­а­ра у глав­ном шта­бу Али­јан­се има­ће на днев­ном ре­ду ве­о­ма озбиљ­ну те­му: Ка­ко од­го­во­ри­ти на ну­кле­ар­не прет­ње Ру­си­је ?. У том сми­слу ми­ни­стри од­бра­не за­пад­ног вој­ног са­ве­за раз­го­ва­ра­ће под „фир­мом” Ну­ке­ле­ар­не план­ске гру­пе. 

На са­ста­нак су по­зва­не све чла­ни­це Али­јан­се. Са Фран­цу­ском ко­ја ни­је део ну­кле­ар­не ин­те­гра­ци­је НА­ТО ка­сни­је ће би­ти оба­вље­не кон­сул­та­ци­је.

Не­мач­ки „Шпигл” пи­ше да са­ста­нак не­ће  има­ти ру­тин­ски ка­рак­тер  што се де­ша­ва­ло ра­ни­јих го­ди­на. Ово­га пу­та ми­ни­стри од­бра­на раз­го­ва­ра­ће о ана­ли­зи при­пре­мље­ној у глав­ном шта­бу НА­ТО ко­ја го­во­ри о „ру­ској ну­кле­ар­ној прет­њи” и све че­шћим ин­ци­ден­ти­ма ко­ји се де­ша­ва­ју на гра­ни­ца­ма Али­јан­се.

Шта се за­пра­во до­га­ђа?

Ру­ски вој­ни ави­о­ни, по­след­њих ме­се­ци, на­во­ди се у овој анан­ли­зи,  све че­шће из­во­де ри­скант­не ма­не­вре на гра­ни­ца­ма НА­ТО. Ави­он се у нај­ве­ћој бр­зи­ни „устре­ми” пре­ма те­ри­то­ри­ји Али­јан­се и у по­след­њем тре­нут­ку вра­ти се у ме­ђу­на­род­ни ва­зду­шни пр­о­стор. Де­ша­ва се да скре­та­ње ма­ло за­ка­сни па ру­ски ави­он „за­ка­чи” ва­зду­шни пр­о­стор НА­ТО.

Ови ин­ци­ден­ти по­себ­но су уче­ста­ли из­над Бал­ти­ка. Због ових ри­скант­них ле­то­ва НА­ТО је то­ком 2014. го­ди­не мо­рао да ви­ше од 150 пу­та „по­ди­же” лов­це ка­ко би пре­сре­ли и ин­ден­ти­фи­ко­ва­ли ави­о­не ко­ји до­ла­зе. Ка­ко на­во­ди не­мач­ки днев­ник „Франк­фур­тер ал­ге­мај­не” (ФАЗ) то је че­ти­ри пу­та ви­ше у од­но­су на 2013.

По­себ­но опа­сна си­ту­а­ци­ја је, пре­ма пр­о­це­ни стра­те­га Али­јан­се, због све че­шћег по­ја­вљи­ва­ња два ти­па ру­ских  ави­о­на да­ле­ко од  ба­за у Ру­си­ји: стра­те­шког су­пер­со­нич­ног бом­бар­де­ра ТУ-22М и стра­те­шког бом­бар­де­ра ТУ-95Х. Оба бом­бар­де­ра, гле­да­но из угла НА­ТО, ве­о­ма су опа­сна јер мо­гу да по­не­су ра­ке­те и бом­бе са ну­кле­ар­ним гла­ва­ма.

У сеп­тем­бру и ок­то­бру пр­о­шле го­ди­не ру­ски бом­бар­де­ри ТУ-95Х уоче­ни су у бли­зи­ни за­пад­них оба­ла Аталн­ског оке­а­на. Истог ме­се­ца, пи­ше ФАЗ по­зи­ва­ју­ћи се вој­не из­ве­шта­је, ра­да­ри НА­ТО су са­мо у јед­ном да­ну „сни­ми­ли” из­над Бал­ти­ка чак че­ти­ри гру­пе ру­ских вој­них ави­о­на  са укуп­но 26 ле­ти­ли­ца.

Сва­ко по­ја­вљи­ва­ње ру­ских стра­те­шких бом­бар­де­ра иза­зва­ло је, пре­ма по­да­ци­ма НА­ТО, аде­ква­тан од­го­вор – увек су има­ли прат­њу ло­ва­ца чла­ни­ца Али­јан­се. 

Су­де­ћи пре­ма нај­но­ви­јим ве­сти­ма ова­кви ле­то­ви ру­ских стра­те­шких бом­бар­де­ра би­ће на­ста­вље­ни. Сре­ди­ном пр­о­шле не­де­ље у Мо­скви је по­твр­ђе­но да су два бом­бар­де­ра ТУ-95Х оба­ви­ли пар­тол­ни лет ко­ји је тра­јао 19 са­ти – из­над Ба­рен­цо­вог мо­ра и се­вер­ног Атлан­ти­ка.

„На­ши ави­о­ни се то­ком па­тро­ла при­др­жа­ва­ју ме­ђу­на­род­них пр­о­пи­са и по­шту­ју гра­ни­це дру­гих др­жа­ва”, из­ја­вио је тим по­во­дом пу­ков­ник Игор Кли­мов, пред­став­ник за штам­пу ру­ских ва­зду­шних сна­га.

НА­ТО де­ли­мич­но по­би­ја та­кву оце­ну. Ру­ски ави­о­ни, до­ду­ше, по­шту­ју гра­ни­це али угро­жа­ва­ју ме­ђу­на­род­ни ави­он­ски са­о­бра­ћај, твр­де у Али­јан­си, јер не при­ја­вљу­ју уна­пред план ле­та и не еми­ту­ју та­ко­зва­ни сиг­нал за пре­по­зна­ва­ње.

 Ру­ски ми­ни­стар од­бра­не Сер­геј Шој­гу не­дав­но је из­ја­вио да ће Мо­сква у на­ред­ном пе­ри­о­ду по­ја­ча­ти ле­то­ве дуж сво­јих гра­ни­ца. Шој­гу је том при­ли­ком по­себ­но на­гла­сио да ће на тај на­чин Ру­си­ја би­ти при­сут­на у два стра­те­шка пр­о­сто­ра: За­пад­ном Атлан­ти­ку и ис­точ­ном Па­ци­фи­ку.

На кра­ју, на­во­ди ФАЗ, Ну­кле­ар­на план­ска гру­па НА­ТО рас­пра­вља­ће и о но­вој ру­ској кр­ста­ре­ћој ра­ке­ти спо­соб­ној да но­си ну­кле­ар­не бо­је­ве гла­ве. САД твр­де да је овим оруж­јем Ру­си­ја кр­ши ме­ђу­на­род­ни уго­вор о раз­о­ру­жа­њу што Мо­сква од­ба­цу­је.

Шта ће НА­ТО сми­сли­ти као од­го­вор на „ру­ску ну­кле­ар­ну прет­њу”? Ути­сак је да је ма­не­вар­ски пр­о­стор Али­јан­се при­лич­но су­жен јер су већ на­ја­вље­не и ли ре­а­ли­зо­ва­не мно­го­број­не ме­ре пр­о­тив Мо­скве: тру­пе за бр­зу ин­тер­вен­ци­ју сме­ште­не у бли­зи­ни за­пад­них вој­них гра­ни­ца Ру­си­је, по­ја­ча­не ва­зду­шне па­тро­ле над Бал­ти­ком и Ис­точ­ном Евро­пом, по­став­лља­ње ати­рак­тен­мог „шти­та”, из­да­шна вој­на по­моћ Укра­ји­ни,  ве­ли­ки ма­не­ври у 2015. го­ди­ни у ис­точ­но­е­вроп­ским чла­ни­ца­ма Али­јан­се ...

Уочи оку­пља­ња ми­ни­ста­ра у Бри­се­лу, са­зна­је се, ко­ман­дант сна­га НА­ТО у Евро­пи, аме­рич­ки ге­не­рал Фи­лип Бри­длав пред­ло­жи­ће да се по­но­во ус­по­ста­ви „цр­ве­ни те­ле­фон”  - за ре­ша­ва­ње кри­зних си­ту­а­ци­ја - из­ме­ђу глав­ног шта­ба Али­јан­се Ге­не­рал­шта­ба ру­ске арми­је у Мо­скви.

Жар­ко Ра­кић

-----------------------------------------------------------

Стал­ни од­ре­ди за бр­зо де­ло­ва­ње до кра­ја го­ди­не

НАТО на­го­ве­шта­ва да ће до 2016. за­вр­ши­ти про­це­ду­ру осни­ва­ња ових елит­них од­ре­да

При­вре­ме­не НА­ТО сна­ге за бр­зо де­лов­ње су већ ак­тив­не и спрем­не за деј­ство­ва­ње али се на­ста­вља­ју ак­тив­но­сти за фор­ми­ра­ње стал­них од­ре­да за тре­нут­не опе­ра­ци­је, пре­но­се свет­ски ме­ди­ји. Ге­не­рал­ни се­кре­тар Али­јан­се Јенс Стол­тен­берг је из­ја­вио у Бер­ли­ну да су при­вре­ме­не је­ди­ни­це са­ста­вље­не од не­мач­ких, нор­ве­шких и хо­ланд­ских тру­па, али и „не­ких дру­гих”. Ове је­ди­ни­це бро­је не­ко­ли­ко хи­ља­да вој­ни­ка и мо­гу да бу­ду рас­по­ре­ђе­не у ве­о­ма крат­ком ро­ку уко­ли­ко се за тим ука­же по­тре­ба. 

Стол­тен­берг ис­ти­че да је још пре­ра­но за прог­но­зи­ра­ње тач­ног да­ту­ма ка­да ће стал­ни од­ре­ди за бр­зо де­ло­ва­ње би­ти оформ­ље­ни или ка­ко ће би­ти фи­на­си­ра­ни. За са­да је је­ди­но из­ве­сно да ће но­вац за њи­хов рад би­ти обез­бе­ђен ком­би­но­ва­њем бу­џе­та НА­ТО-а и по­је­ди­нач­них бу­џе­та зе­ма­ља чла­ни­ца Али­јан­се. План би тре­ба­ло да бу­де спро­ве­ден у ре­ал­ност до кра­ја го­ди­не, а ова­кве је­ди­ни­ца би бро­ја­ла до 5.000 вој­ни­ка уз по­др­шку са во­де и из ва­зду­ха.

Иде­ја о фор­ми­ра­њу елит­них од­ре­да по­че­ла је че­шће да се по­ми­ње од про­шле го­ди­не и ека­ла­ци­је кри­зе у Укра­ји­ни. На дру­гој стра­ни се та­кви по­те­зи ту­ма­че као по­ве­ћа­ње бор­бе­не го­то­во­сти НА­ТО чи­ји је циљ при­бли­жа­ва­ње Ру­си­ји.

Ру­ски ме­ди­ји су на­ши­ро­ко про­те­клих да­на из­ве­шта­ва­ли о уме­ша­но­сти НА­ТО-а у укра­јин­ску кри­зу. Еми­то­ва­ни су сним­ци укра­јин­ског вој­ни­ка ко­ји се обра­ћа на теч­ном ен­гле­ском без ак­цен­та, а на аеро­дро­му у До­њец­ку су на­вод­но про­на­ђе­на бе­жи­вот­на те­ла у уни­фор­ма­ма НА­ТО-а. Ова­кве оп­ту­жбе се укла­па­ју у сли­чан обра­зац по ко­јем зва­нич­ни Ки­јев и не­ке за­пад­не зе­мље по­на­вља­ју да се у Укра­ји­ни на стра­ни по­бу­ње­ни­ка бо­ре ру­ски вој­ни­ци ко­ји не но­се уни­фор­ме ру­ске вој­ске. И јед­не и дру­ге оп­ту­жбе де­ман­ту­ју про­зва­не стра­не у Бри­се­лу и Мо­скви. 

Раз­ли­чи­та пер­цеп­ци­ја до­га­ђа­ја на Ис­то­ку и За­па­ду на­ро­чи­то се ла­ко од­сли­ка­ва на слу­ча­ју НА­ТО-а. За ру­ску стра­ну су ве­жбе ко­је Али­јан­са из­во­ди у Евро­пи очи­гле­дан при­мер „звец­ка­ња оруж­јем“. Про­шло­го­ди­шња НА­ТО ве­жба у Пољ­ској на ко­јој је уче­ство­ва­ло 12.500 вој­ни­ка из Че­шке, Есто­ни­је, Хо­лан­ди­је, Ка­на­де, Ли­тва­ни­је, САД, Ма­ђар­ске и Ве­ли­ке Бри­та­ни­је иза­зва­ла је не­го­до­ва­ње у Ру­си­ји.

Од свог на­стан­ка НА­ТО ни­ка­да ни­је био у та­квој кри­зи иден­ти­те­та као уочи из­би­ја­ња кри­зе у Укра­ји­ни. Ве­ли­ка ор­га­ни­за­ци­ја је све ви­ше на­и­ла­зи­ла на про­бле­ме да оправ­да свр­ху свог по­сто­ја­ња, а европ­ски парт­не­ри су по­чи­ња­ли да пре­и­спи­ту­ју оправ­да­ност та­ко­зва­них ху­ма­ни­тар­них ин­тер­вен­ци­ја спро­во­ђе­них ши­ром све­та. 

Све се ме­ђу­тим про­ме­ни­ло из­би­ја­њем укра­јин­ске кри­зе. Но­ва опа­сност са Ис­то­ка ка­ко су је де­фи­ни­са­ли стра­те­зи удах­ну­ла је но­ви жи­вот Али­јан­си и пру­жи­ла по­кри­ће за ње­но по­сто­ја­ње. До­шло је до по­ма­ло ап­сурд­не си­ту­а­ци­је да је упра­во Вла­ди­мир Пу­тин нај­за­слу­жи­ји за ожи­вља­ва­ње по­ср­ну­лог се­вер­но­а­тлант­ског џи­на.

Д. Ву­ко­тић

-----------------------------------------------------------

Три ми­ну­та до „ну­кле­ар­не по­но­ћи”

На­уч­ни­ци сма­тра­ју да је свет у ве­ћој опа­сно­сти не­го што је био за вре­ме ку­бан­ске кри­зе

Западни лидери помно прате руске војне акције (Фото Ројтерс)

Ни­је 12. час, али је бли­зу. На­уч­ни­ци ко­ји про­у­ча­ва­ју мо­гућ­ност из­би­ја­ња ну­кле­ар­ног су­ко­ба по­ме­ри­ли су ка­заљ­ке на „са­ту атом­ског ра­та” на три ми­ну­та до по­но­ћи, то јест до упо­тре­бе овог оруж­ја за ма­сов­но уни­ште­ње.

Ко­ли­ко је опа­сно ка­да је три ми­ну­та до 12? Од­го­вор мо­жда ле­жи у чи­ње­ни­ци да је за вре­ме ку­бан­ске кри­зе, ка­да је пре­ма оп­ште­при­хва­ће­ном ми­шље­њу пла­не­та би­ла нај­при­бли­жни­ја из­би­ја­њу ну­кле­ар­ног ра­та, овај ча­сов­ник по­ка­зи­вао се­дам ми­ну­та до „суд­њег да­на”.

Струч­ња­ци за ову област, оку­пље­ни око ор­га­ни­за­ци­је и сај­та Бил­тен атом­ских на­уч­ни­ка, де­це­ни­ја­ма ме­ре вре­ме на овај на­чин. Чи­ка­шки на­уч­ни­ци твр­де да су не­дав­но мо­ра­ли да по­ме­ре ка­заљ­ке уна­пред за два ми­ну­та у од­но­су на 2012. јер су кон­фликт у Укра­ји­ни и оса­вре­ме­њи­ва­ње ну­кле­ар­ног ар­се­на­ла у САД и Ру­си­ји по­ве­ћа­ли ри­зик од до­ла­ска до тач­ке по­сле ко­је ви­ше ни­шта не би би­ло исто.

„Мо­гућ­ност свет­ске ка­та­стро­фе ве­о­ма је ве­ли­ка. По­треб­но је да се ве­о­ма бр­зо не­што учи­ни да би се сма­њи­ли из­гле­ди од про­па­сти”, ка­же се у са­оп­ште­њу Бил­те­на атом­ских на­уч­ни­ка.

Екс­пер­ти из Чи­ка­га сма­тра­ју да је ово го­ри мо­ме­нат од оног из 1962. ка­да за­ма­ло да ни­је из­био рат због су­ко­ба Ва­шинг­то­на и Мо­скве око рас­по­ре­ђи­ва­ња со­вјет­ских ну­кле­ар­них ра­ке­та на Ку­би. На иде­ју о са­ту ко­ји ме­ри ми­ну­те до Ар­ма­ге­до­на до­шло се 1947. го­ди­не да би се свет упо­зо­рио на мо­гућ­ност још јед­не Хи­ро­ши­ме. Пла­не­та је од то­га би­ла нај­у­да­ље­ни­ја 1991, по­сле пот­пи­си­ва­ња Уго­во­ра о сма­њи­ва­њу стра­те­шког на­о­ру­жа­ња (СТАРТ) из­ме­ђу хлад­но­ра­тов­ских не­при­ја­те­ља и рас­па­да Со­вјет­ског Са­ве­за. Та­да је ча­сов­ник по­ка­зи­вао 17 ми­ну­та до по­мо­ћи. 

Бил­тен атом­ских на­уч­ни­ка на­во­ди да је за при­бли­жа­ва­ње ка­заљ­ки кри­ва мо­дер­ни­за­ци­ја ну­кле­ар­ног оруж­ја у САД и Ру­си­ји без об­зи­ра на до­го­во­ре о раз­о­ру­жа­њу. Ка­ко је про­шле го­ди­не пи­сао „Њу­јорк тајмс”, Ва­шинг­тон би у сле­де­ћих 30 го­ди­на мо­гао да по­тро­ши хи­ља­ду ми­ли­јар­ди до­ла­ра на об­на­вља­ње атом­ских за­ли­ха. Оса­вре­ме­њи­ва­ње ста­рог и из­град­ња но­вог ну­кле­ар­ног оруж­ја ће са­мо у на­ред­них де­сет го­ди­на из­но­си­ти 533 ми­ли­јар­де до­ла­ра, до­да­је овај днев­ник. 

Шеф Бе­ле ку­ће Ба­рак Оба­ма је 2009. са та­да­шњим ру­ским пред­сед­ни­ком Дми­три­јем Ме­две­де­вом пот­пи­сао спо­ра­зум Но­ви СТАРТ ко­ји их је оба­ве­зао да сма­ње број рас­по­ре­ђе­них ну­кле­ар­них бо­је­вих гла­ва на 1.550 до 2021. го­ди­не. Ва­шинг­тон­ски Цен­тар за не­про­ли­фе­ра­ци­ју оруж­ја ис­ти­че да САД пла­ни­ра­ју да гра­де 12 ну­кле­ар­них под­мор­ни­ца, 100 стра­те­шких бом­бар­де­ра, као и ме­ђу­кон­ти­нен­тал­не ба­ли­стич­ке ра­ке­те, због че­га ће се у вој­не свр­хе тро­ши­ти као у вре­ме пред­сед­ни­ка Ро­нал­да Ре­га­на и хлад­ног ра­та. 

САД упо­зо­ра­ва­ју да Ру­си­ја, кр­ше­ћи до­го­во­ре са Аме­ри­ком, рас­по­ре­ђу­је но­ве ба­ли­стич­ке ра­ке­те и те­сти­ра ра­ке­те сред­њег до­ме­та. Кон­грес је про­шле го­ди­не кри­ти­ко­вао аме­рич­ке ну­кле­ар­не пре­го­ва­ра­че што ра­ни­је ни­су ре­а­го­ва­ли на ова­кво по­на­ша­ње Ру­са. Пен­та­гон је са­оп­штио да се су­о­ча­ва са „зна­чај­ним иза­зо­ви­ма” од­но­сно мо­гућ­но­шћу ру­ских про­јек­ти­ла ко­ји би мо­гли да стиг­ну са ру­ских ну­кле­ар­них под­мор­ни­ца ко­је све че­шће па­тро­ли­ра­ју Атлан­ти­ком, али је не­ги­рао да су се ова пло­ви­ла при­бли­жи­ла аме­рич­кој ис­точ­ној оба­ли. Кра­јем 2014, вла­сти су из­над Ва­шинг­то­на те­сти­ра­ле екс­пе­ри­мен­тал­ни си­стем за от­кри­ва­ње на­до­ла­зе­ћих ра­ке­та. Као још је­дан од по­тен­ци­јал­них од­го­во­ра Кре­мљу на­во­ди се и рас­по­ре­ђи­ва­ње од­го­ва­ра­ју­ћег аме­рич­ког оруж­ја, из­ме­ђу оста­лог и по­ста­вља­ње ра­ке­та у Евро­пи.

Ј. Сте­ва­но­вић