NATO sprema odgovor Rusiji
Od izbijanja ukrajinske krize Evropa je ponovo suočena sa oružanim sukobom u svom dvorištu. Na frontu u istočnoj Ukrajini velike bitke su, doduše, prekinute ali dogovoreno primirje se ne poštuje. Svakodnevno stižu vesti o desetinama mrtvih: i vojnika i civila.
Ukrajinsko-ukrajinski obračun je od aprila prošle godine ozbiljno i brzo „porastao” pa se govori se o povratku hladnog rata iz druge polovine prošlog veka. SAD, EU i NATO jednoj strani i Rusija na drugoj strani gotovo da i ne biraju način da protivnika uplaše ili nanesu štetu. Sankcije, propagandni rat, pojačano naoružavanje, vojne provokacije, zveckanje oružjem ... „lete” i sa jedne i sa druge strane.
Posebno su učestale „ratne igre”. Obe strane u sukobu sve snažnije mašu oružjem, manevri se izvode gotovo svakdnevno, na granicama su sve češće provokacije i incidenti.
Smirivanje nije na vidiku, protivnici užurbano traže saveznike po svetu što govori da niko nije spreman da popusti. Sve to izazvalo je i porast opasnosti od nuklearnog sukoba. Na časovniku koji simbolično meri vreme do mogućeg potezanja atomskom oružja kazaljke su pomerene sa pet na tri minuta do 12. U poslednjoj deceniji 20. veka, posle okončanja hladnog rata, na ovom časovniku zabeleženo je da je planeta udaljena 17 minuta od obračuna nuklearnim oružjem.
* * * *
Ove nedelje u Briselu okupiće se ministri odbrane država članica NATO. Kako najavljuju nemački mediji sastanak 5. februara u glavnom štabu Alijanse imaće na dnevnom redu veoma ozbiljnu temu: Kako odgovoriti na nuklearne pretnje Rusije ?. U tom smislu ministri odbrane zapadnog vojnog saveza razgovaraće pod „firmom” Nukelearne planske grupe.
Na sastanak su pozvane sve članice Alijanse. Sa Francuskom koja nije deo nuklearne integracije NATO kasnije će biti obavljene konsultacije.
Nemački „Špigl” piše da sastanak neće imati rutinski karakter što se dešavalo ranijih godina. Ovoga puta ministri odbrana razgovaraće o analizi pripremljenoj u glavnom štabu NATO koja govori o „ruskoj nuklearnoj pretnji” i sve češćim incidentima koji se dešavaju na granicama Alijanse.
Šta se zapravo događa?
Ruski vojni avioni, poslednjih meseci, navodi se u ovoj ananlizi, sve češće izvode riskantne manevre na granicama NATO. Avion se u najvećoj brzini „ustremi” prema teritoriji Alijanse i u poslednjem trenutku vrati se u međunarodni vazdušni prostor. Dešava se da skretanje malo zakasni pa ruski avion „zakači” vazdušni prostor NATO.
Ovi incidenti posebno su učestali iznad Baltika. Zbog ovih riskantnih letova NATO je tokom 2014. godine morao da više od 150 puta „podiže” lovce kako bi presreli i indentifikovali avione koji dolaze. Kako navodi nemački dnevnik „Frankfurter algemajne” (FAZ) to je četiri puta više u odnosu na 2013.
Posebno opasna situacija je, prema proceni stratega Alijanse, zbog sve češćeg pojavljivanja dva tipa ruskih aviona daleko od baza u Rusiji: strateškog supersoničnog bombardera TU-22M i strateškog bombardera TU-95H. Oba bombardera, gledano iz ugla NATO, veoma su opasna jer mogu da ponesu rakete i bombe sa nuklearnim glavama.
U septembru i oktobru prošle godine ruski bombarderi TU-95H uočeni su u blizini zapadnih obala Atalnskog okeana. Istog meseca, piše FAZ pozivajući se vojne izveštaje, radari NATO su samo u jednom danu „snimili” iznad Baltika čak četiri grupe ruskih vojnih aviona sa ukupno 26 letilica.
Svako pojavljivanje ruskih strateških bombardera izazvalo je, prema podacima NATO, adekvatan odgovor – uvek su imali pratnju lovaca članica Alijanse.
Sudeći prema najnovijim vestima ovakvi letovi ruskih strateških bombardera biće nastavljeni. Sredinom prošle nedelje u Moskvi je potvrđeno da su dva bombardera TU-95H obavili partolni let koji je trajao 19 sati – iznad Barencovog mora i severnog Atlantika.
„Naši avioni se tokom patrola pridržavaju međunarodnih propisa i poštuju granice drugih država”, izjavio je tim povodom pukovnik Igor Klimov, predstavnik za štampu ruskih vazdušnih snaga.
NATO delimično pobija takvu ocenu. Ruski avioni, doduše, poštuju granice ali ugrožavaju međunarodni avionski saobraćaj, tvrde u Alijansi, jer ne prijavljuju unapred plan leta i ne emituju takozvani signal za prepoznavanje.
Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu nedavno je izjavio da će Moskva u narednom periodu pojačati letove duž svojih granica. Šojgu je tom prilikom posebno naglasio da će na taj način Rusija biti prisutna u dva strateška prostora: Zapadnom Atlantiku i istočnom Pacifiku.
Na kraju, navodi FAZ, Nuklearna planska grupa NATO raspravljaće i o novoj ruskoj krstarećoj raketi sposobnoj da nosi nuklearne bojeve glave. SAD tvrde da je ovim oružjem Rusija krši međunarodni ugovor o razoružanju što Moskva odbacuje.
Šta će NATO smisliti kao odgovor na „rusku nuklearnu pretnju”? Utisak je da je manevarski prostor Alijanse prilično sužen jer su već najavljene i li realizovane mnogobrojne mere protiv Moskve: trupe za brzu intervenciju smeštene u blizini zapadnih vojnih granica Rusije, pojačane vazdušne patrole nad Baltikom i Istočnom Evropom, postavlljanje atiraktenmog „štita”, izdašna vojna pomoć Ukrajini, veliki manevri u 2015. godini u istočnoevropskim članicama Alijanse ...
Uoči okupljanja ministara u Briselu, saznaje se, komandant snaga NATO u Evropi, američki general Filip Bridlav predložiće da se ponovo uspostavi „crveni telefon” - za rešavanje kriznih situacija - između glavnog štaba Alijanse Generalštaba ruske armije u Moskvi.
Žarko Rakić
-----------------------------------------------------------
Stalni odredi za brzo delovanje do kraja godine
NATO nagoveštava da će do 2016. završiti proceduru osnivanja ovih elitnih odreda
Privremene NATO snage za brzo delovnje su već aktivne i spremne za dejstvovanje ali se nastavljaju aktivnosti za formiranje stalnih odreda za trenutne operacije, prenose svetski mediji. Generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg je izjavio u Berlinu da su privremene jedinice sastavljene od nemačkih, norveških i holandskih trupa, ali i „nekih drugih”. Ove jedinice broje nekoliko hiljada vojnika i mogu da budu raspoređene u veoma kratkom roku ukoliko se za tim ukaže potreba.
Stoltenberg ističe da je još prerano za prognoziranje tačnog datuma kada će stalni odredi za brzo delovanje biti oformljeni ili kako će biti finasirani. Za sada je jedino izvesno da će novac za njihov rad biti obezbeđen kombinovanjem budžeta NATO-a i pojedinačnih budžeta zemalja članica Alijanse. Plan bi trebalo da bude sproveden u realnost do kraja godine, a ovakve jedinica bi brojala do 5.000 vojnika uz podršku sa vode i iz vazduha.
Ideja o formiranju elitnih odreda počela je češće da se pominje od prošle godine i ekalacije krize u Ukrajini. Na drugoj strani se takvi potezi tumače kao povećanje borbene gotovosti NATO čiji je cilj približavanje Rusiji.
Ruski mediji su naširoko proteklih dana izveštavali o umešanosti NATO-a u ukrajinsku krizu. Emitovani su snimci ukrajinskog vojnika koji se obraća na tečnom engleskom bez akcenta, a na aerodromu u Donjecku su navodno pronađena beživotna tela u uniformama NATO-a. Ovakve optužbe se uklapaju u sličan obrazac po kojem zvanični Kijev i neke zapadne zemlje ponavljaju da se u Ukrajini na strani pobunjenika bore ruski vojnici koji ne nose uniforme ruske vojske. I jedne i druge optužbe demantuju prozvane strane u Briselu i Moskvi.
Različita percepcija događaja na Istoku i Zapadu naročito se lako odslikava na slučaju NATO-a. Za rusku stranu su vežbe koje Alijansa izvodi u Evropi očigledan primer „zveckanja oružjem“. Prošlogodišnja NATO vežba u Poljskoj na kojoj je učestvovalo 12.500 vojnika iz Češke, Estonije, Holandije, Kanade, Litvanije, SAD, Mađarske i Velike Britanije izazvala je negodovanje u Rusiji.
Od svog nastanka NATO nikada nije bio u takvoj krizi identiteta kao uoči izbijanja krize u Ukrajini. Velika organizacija je sve više nailazila na probleme da opravda svrhu svog postojanja, a evropski partneri su počinjali da preispituju opravdanost takozvanih humanitarnih intervencija sprovođenih širom sveta.
Sve se međutim promenilo izbijanjem ukrajinske krize. Nova opasnost sa Istoka kako su je definisali stratezi udahnula je novi život Alijansi i pružila pokriće za njeno postojanje. Došlo je do pomalo apsurdne situacije da je upravo Vladimir Putin najzaslužiji za oživljavanje posrnulog severnoatlantskog džina.
D. Vukotić
-----------------------------------------------------------
Tri minuta do „nuklearne ponoći”
Naučnici smatraju da je svet u većoj opasnosti nego što je bio za vreme kubanske krize
Zapadni lideri pomno prate ruske vojne akcije (Foto Rojters)
Nije 12. čas, ali je blizu. Naučnici koji proučavaju mogućnost izbijanja nuklearnog sukoba pomerili su kazaljke na „satu atomskog rata” na tri minuta do ponoći, to jest do upotrebe ovog oružja za masovno uništenje.
Koliko je opasno kada je tri minuta do 12? Odgovor možda leži u činjenici da je za vreme kubanske krize, kada je prema opšteprihvaćenom mišljenju planeta bila najpribližnija izbijanju nuklearnog rata, ovaj časovnik pokazivao sedam minuta do „sudnjeg dana”.
Stručnjaci za ovu oblast, okupljeni oko organizacije i sajta Bilten atomskih naučnika, decenijama mere vreme na ovaj način. Čikaški naučnici tvrde da su nedavno morali da pomere kazaljke unapred za dva minuta u odnosu na 2012. jer su konflikt u Ukrajini i osavremenjivanje nuklearnog arsenala u SAD i Rusiji povećali rizik od dolaska do tačke posle koje više ništa ne bi bilo isto.
„Mogućnost svetske katastrofe veoma je velika. Potrebno je da se veoma brzo nešto učini da bi se smanjili izgledi od propasti”, kaže se u saopštenju Biltena atomskih naučnika.
Eksperti iz Čikaga smatraju da je ovo gori momenat od onog iz 1962. kada zamalo da nije izbio rat zbog sukoba Vašingtona i Moskve oko raspoređivanja sovjetskih nuklearnih raketa na Kubi. Na ideju o satu koji meri minute do Armagedona došlo se 1947. godine da bi se svet upozorio na mogućnost još jedne Hirošime. Planeta je od toga bila najudaljenija 1991, posle potpisivanja Ugovora o smanjivanju strateškog naoružanja (START) između hladnoratovskih neprijatelja i raspada Sovjetskog Saveza. Tada je časovnik pokazivao 17 minuta do pomoći.
Bilten atomskih naučnika navodi da je za približavanje kazaljki kriva modernizacija nuklearnog oružja u SAD i Rusiji bez obzira na dogovore o razoružanju. Kako je prošle godine pisao „Njujork tajms”, Vašington bi u sledećih 30 godina mogao da potroši hiljadu milijardi dolara na obnavljanje atomskih zaliha. Osavremenjivanje starog i izgradnja novog nuklearnog oružja će samo u narednih deset godina iznositi 533 milijarde dolara, dodaje ovaj dnevnik.
Šef Bele kuće Barak Obama je 2009. sa tadašnjim ruskim predsednikom Dmitrijem Medvedevom potpisao sporazum Novi START koji ih je obavezao da smanje broj raspoređenih nuklearnih bojevih glava na 1.550 do 2021. godine. Vašingtonski Centar za neproliferaciju oružja ističe da SAD planiraju da grade 12 nuklearnih podmornica, 100 strateških bombardera, kao i međukontinentalne balističke rakete, zbog čega će se u vojne svrhe trošiti kao u vreme predsednika Ronalda Regana i hladnog rata.
SAD upozoravaju da Rusija, kršeći dogovore sa Amerikom, raspoređuje nove balističke rakete i testira rakete srednjeg dometa. Kongres je prošle godine kritikovao američke nuklearne pregovarače što ranije nisu reagovali na ovakvo ponašanje Rusa. Pentagon je saopštio da se suočava sa „značajnim izazovima” odnosno mogućnošću ruskih projektila koji bi mogli da stignu sa ruskih nuklearnih podmornica koje sve češće patroliraju Atlantikom, ali je negirao da su se ova plovila približila američkoj istočnoj obali. Krajem 2014, vlasti su iznad Vašingtona testirale eksperimentalni sistem za otkrivanje nadolazećih raketa. Kao još jedan od potencijalnih odgovora Kremlju navodi se i raspoređivanje odgovarajućeg američkog oružja, između ostalog i postavljanje raketa u Evropi.
J. Stevanović
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
