Ускоро евиденција повратника из дијаспоре

Још не постоји база података о повратницима у Србију, али је Министарство за дијаспору покренуло пројекат у сарадњи са регионалним привредним коморама где су основани центри за дијаспору. Један од задатака ових центара јесте прављење јединствене базе података о нашим повратницима у земљу, истиче Милица Чубрило, министар дијаспоре.

У медијима се повремено појави информација о повратку успешног привредника из дијаспоре у Србију, спортисте који би желео да улаже новац зарађен у иностранству, о жељи научника или професора из угледних страних компанија или универзитета да започну живот у Србији. Нажалост, процес одлазака у свет још је много масовнији него онај жељенији и често из разних институција ове земље прокламован – повратак у матицу.

– Велики број припадника дијаспоре жели да се врати, али многи још нису сигурни да ли су се околности због којих су отишли довољно промениле и да ли је дефинитивно завршено поглавље несрећних деведесетих година – истиче Милица Чубрило и додаје:

– Наравно, многи од њих су скептични када је у питању будућност Србије, али ми се у свакој прилици трудимо да их информишемо о позитивним помацима и о томе шта је све урађено да би Србија постала боље место за живот.

Да ли је Министарство за дијаспору у контакту са повратницима и шта повратници наводе као свој основни проблем у Србији?

– Управо једна од идеја отварања ових центара јесте стални контакт и размена информација са повратницима, као и праћење њиховог рада и резултата. Што се тиче проблема са којима се сусрећу, то су углавном спорост и неефикасност локалне самоуправе приликом отварања фирми и добијања свих потребних дозвола за рад, као и функционисање система на коме и даље доминира „веза” или лично познанство. Тај проблем је већи ако имамо у виду да повратници долазе из уређених земаља у којима се нису сретали са таквом
врстом ограничења.

Говорећи о ономе шта Министарство чини за повратак људи из дијаспоре у матицу, министар Чубрило истиче да је у сарадњи са Регионалним привредним коморама отворено 14 центара за дијаспору.

– Ови центри намењени су управо повратницима који желе да инвестирају у земљу кроз пружање информација, како економских, тако и правних, да би што лакше отварали фирме. Блиско сарађујемо са Министарством науке како би се у земљу вратили и научни кадрови, а ускоро ћемо на нашем сајту имати берзу рада, где ће моћи да добију информације и они који траже посао и они који траже специфичне кадрове из дијаспоре – истиче Чубрило.
Повратници се баве различитим врстама привредних делатности, од производње до услужних делатности и туризма. Већина њих бави се истом врстом посла који су обављали у иностранству и веома су успешни у томе, захваљујући пословним контактима које су остварили у земљи из које долазе.
– Што се тиче места повратка, не постоји одређени део Србије где се повратници враћају у већем броју, већ зависи од случаја до случаја. Углавном се људи враћају у места одакле су и отишли у дијаспору, исто тако, не постоји конкретна земља одакле долазе. Најчешће су у питању земље западне Европе, попут Француске, Немачке, Аустрије, Швајцарске и бројних других – каже саговорница „Политике”.

Она наглашава да представници Министарства за дијаспору обилазе повратнике да би од њих чули шта треба да се мења да би се Србија што пре приближила западним стандардима, поготово оне који предају на факултетима и раде у страним фирмама, како би могли да искористе њихова знања и радна искуства.