Uskoro evidencija povratnika iz dijaspore

Još ne postoji baza podataka o povratnicima u Srbiju, ali je Ministarstvo za dijasporu pokrenulo projekat u saradnji sa regionalnim privrednim komorama gde su osnovani centri za dijasporu. Jedan od zadataka ovih centara jeste pravljenje jedinstvene baze podataka o našim povratnicima u zemlju, ističe Milica Čubrilo, ministar dijaspore.

U medijima se povremeno pojavi informacija o povratku uspešnog privrednika iz dijaspore u Srbiju, sportiste koji bi želeo da ulaže novac zarađen u inostranstvu, o želji naučnika ili profesora iz uglednih stranih kompanija ili univerziteta da započnu život u Srbiji. Nažalost, proces odlazaka u svet još je mnogo masovniji nego onaj željeniji i često iz raznih institucija ove zemlje proklamovan – povratak u maticu.

– Veliki broj pripadnika dijaspore želi da se vrati, ali mnogi još nisu sigurni da li su se okolnosti zbog kojih su otišli dovoljno promenile i da li je definitivno završeno poglavlje nesrećnih devedesetih godina – ističe Milica Čubrilo i dodaje:

– Naravno, mnogi od njih su skeptični kada je u pitanju budućnost Srbije, ali mi se u svakoj prilici trudimo da ih informišemo o pozitivnim pomacima i o tome šta je sve urađeno da bi Srbija postala bolje mesto za život.

Da li je Ministarstvo za dijasporu u kontaktu sa povratnicima i šta povratnici navode kao svoj osnovni problem u Srbiji?

– Upravo jedna od ideja otvaranja ovih centara jeste stalni kontakt i razmena informacija sa povratnicima, kao i praćenje njihovog rada i rezultata. Što se tiče problema sa kojima se susreću, to su uglavnom sporost i neefikasnost lokalne samouprave prilikom otvaranja firmi i dobijanja svih potrebnih dozvola za rad, kao i funkcionisanje sistema na kome i dalje dominira „veza” ili lično poznanstvo. Taj problem je veći ako imamo u vidu da povratnici dolaze iz uređenih zemalja u kojima se nisu sretali sa takvom
vrstom ograničenja.

Govoreći o onome šta Ministarstvo čini za povratak ljudi iz dijaspore u maticu, ministar Čubrilo ističe da je u saradnji sa Regionalnim privrednim komorama otvoreno 14 centara za dijasporu.

– Ovi centri namenjeni su upravo povratnicima koji žele da investiraju u zemlju kroz pružanje informacija, kako ekonomskih, tako i pravnih, da bi što lakše otvarali firme. Blisko sarađujemo sa Ministarstvom nauke kako bi se u zemlju vratili i naučni kadrovi, a uskoro ćemo na našem sajtu imati berzu rada, gde će moći da dobiju informacije i oni koji traže posao i oni koji traže specifične kadrove iz dijaspore – ističe Čubrilo.
Povratnici se bave različitim vrstama privrednih delatnosti, od proizvodnje do uslužnih delatnosti i turizma. Većina njih bavi se istom vrstom posla koji su obavljali u inostranstvu i veoma su uspešni u tome, zahvaljujući poslovnim kontaktima koje su ostvarili u zemlji iz koje dolaze.
– Što se tiče mesta povratka, ne postoji određeni deo Srbije gde se povratnici vraćaju u većem broju, već zavisi od slučaja do slučaja. Uglavnom se ljudi vraćaju u mesta odakle su i otišli u dijasporu, isto tako, ne postoji konkretna zemlja odakle dolaze. Najčešće su u pitanju zemlje zapadne Evrope, poput Francuske, Nemačke, Austrije, Švajcarske i brojnih drugih – kaže sagovornica „Politike”.

Ona naglašava da predstavnici Ministarstva za dijasporu obilaze povratnike da bi od njih čuli šta treba da se menja da bi se Srbija što pre približila zapadnim standardima, pogotovo one koji predaju na fakultetima i rade u stranim firmama, kako bi mogli da iskoriste njihova znanja i radna iskustva.