Одлучили најнежнији бирачи

Око 450.000 бирача више него 20. јануара одговорило је на кампање Бориса Тадића и Томислава Николића и у другом кругу председничких избора својим гласом одлучило победника са разликом од око 120.000 гласова за кандидата Демократске странке. Будући да је један део гласача оних кандидата који нису прошли први круг у недељу остао код куће, не желећи да се опредељује између Тадића и Николића, извесно је да је и број оних који су апстинирали у првом кругу и које је тек драматичност другог круга приволела да се појаве на биралиштима, знатно премашио пола милиона.

Ти грађани, уз прерасподелу гласова оних који су се на Јовањдан одлучили за неког од преосталих седам кандидата, преокренули су и резултате избора и у највећим градовима у Србији. У другом кругу, наиме, Тадић је победио кандидата Српске радикалне странке преокренувши, између осталог, изборни резултат у Београду и Чачку и повећавајући предност над Николићем у Новом Саду, али није успео да освоји Ниш и Крагујевац.

Највећа промена се десила у Београду, где је Тадић победио Николића са 54,22 одсто, наспрам 43,88 процената гласова бирача, док је у првом кругу имао 39,29 одсто, а Николић 40,28 одсто гласова (тада је разлика била око 10.000 гласова у корист Николића). С обзиром на број грађана с правом гласа у главном граду у односу на све остале, Тадићев скок са 40 на готово 55 одсто подршке још више добија на значају када је реч о апсолутним бројкама. Толико да би се готово могао назвати пресудним.

Објашњавајући обрт у другом кругу, Владимир Гоати, председник Транспарентности Србија, каже да је он последица тога што је у првом кругу било неколико кандидата демократског блока. Кандидат Либерално-демократске партије Чедомир Јовановић је одвукао део демократски настројених гласача у градовима, као и Велимир Илић, кандидат Нове Србије (уз подршку Демократске странке Србије). У другом кругу већина њих је сматрала да су им ближе демократе и гласали су за Тадића.

Наводећи резултате неких истраживања, Гоати истиче да су се, за разлику од руководства ДСС-а, гласачи ове странке поделили између радикала и демократа у односу 2:1 за демократе, односно Тадића. Припадници мањина су поверење указали Тадићу, док су социјалисти у већој мери гласове дали Николићу, оцењује Гоати.

Милан Николић, директор Центра за проучавање алтернатива, изнео је сличне процене као Гоати, осим у случају „понашања” Илићевих гласача. По њему, отприлике трећина њих заокружила је Тадићево име на гласачком листићу, а већина преосталих – Николићево.

А извршни директор Цесида Зоран Лучић изјавио је јуче за Танјуг да су поред његових стандардних гласача, победу Борису Тадићу донели и бирачи ЛДП-а, НС-а и СПС-а. „Победу Тадићу донели су ама баш сви, дакле његов успех не може се објаснити уколико на изборе нису изашли сви који су га подржали у првом кругу, али и сви они који су гласали за ЛДП, као и за остале кандидате, укључујући и Велимира Илића”, рекао је Лучић, потенцирајући и улогу гласова социјалиста, али и оних који нису изашли у првом кругу. Преокрет резултата у градовима у корист Тадића Милан Николић објашњава једним специфичним елементом – „разликама у нежности и одговорности појединих група бирача”.

– Имате урбанисте, углавном демократско-либерално оријентисане, који су некако нежни – када пада киша мрзи их да изађу, да не покисну, или ако је превише вруће, не излазе јер је врућина. Међутим, они су се уозбиљили у другом кругу, јер их је уплашио успех Николића у првом кругу, и изашли су – сматра Милан Николић.

Исто се догодило и у Београду и у Новом Саду, и у осталим градовима. Разлоге за убедљиву премоћ Тадића над Николићем у Новом Саду ни Милан Николић, ни Владимир Гоати (како су јуче навели за „Политику”) не виде у одсуству отворене подршке градоначелнице Маје Гојковић свом страначком шефу.

Осим поменутих конформиста, и остали (који чине „вишак” гласача у другом кругу) су се „пробудили” осећајући страх због онога што су им најављивали да би могло да дође с Николићем – изолација, економска стагнација, погоршање социјалне ситуације. Могући бољитак би можда донела нека врста специјалних односа са Русијом, можда нека врста енергетске сигурности због тога, и можда у перспективи неки специјални односи с Кином, али све у свему, то је било нејасно, расплинуто, није будило наду да ће се живот у Србији побољшати, истакао је Милан Николић.

Посматрајући социо-демографску структуру оних који су гласали за Тадића и Николића, директор ЦПА указује да је 70-80 одсто грађана Србије незадовољно резултатима транзиције у ових седам година и међу њима је већи број оних који су се определили за кандидата радикала.

– Та група незадовољних може да се дели на оне који су изгубили сваку наду да ће бити боље, који себе виде као губитнике транзиције, и они мање-више гласају за Николића, а други део те групе чини 30-40 одсто оних који имају наду и они су углавном гласали за Тадића. Они верују да би пут Србије ка ЕУ уједно значио економски раст, раст запошљавања, побољшавање животног стандарда – сматра Николић.

(/slika2)Предност Тадића у овом изборном дуелу донели су гласови мањина. Потврда су и резултати из Санџака. Како јавља наша дописница С. Бакрачевић Бошњаци у Санџаку су овог пута занемарили своје вишегодишње страначке разлике. У Новом Пазару је забележена рекордна излазност од 76,5 одсто, а за Тадића је гласало 81,23 одсто изашлих бирача. У Тутину је Тадића подржало чак 96 одсто бирача који су гласали.

А лидер Савеза војвођанских Мађара Иштван Пастор изјавио је јуче, како преноси Бета, да је Тадић победио на изборима у великој мери захваљујући Војвођанима и војвођанским Мађарима. Он је рекао да је Војводина једини регион у Србији у којем је Тадић извојевао убедљиву победу, што је на крају довело и до његове укупне победе на изборима.