Протеривање џихадисте у норвешко село

Суд у Ослу изрекао је неуобичајену пресуду око које се сада споре правници и политиколози: због опасности по безбедност земље, исламски теолог Најмудин Фарај Ахмад, оснивач и први лидер ирачке џихадистичке групе повезане са Ал Каидом, биће протеран из Осла у једно забачено село, 500 километара далеко од престоничке вреве.

Одбачен је приговор адвоката да се одлуком о изгнанству у забачену провинцију крше људска права Фараја Ахмада, познатијег по имену мула Крекар, чија жена и четворо деце имају норвешко држављанство и живе у Ослу. А управо због тога што би се могло десити да мула Крекар буде осуђен на смртну казну у Ираку, чији је држављанин, по норвешким законима он се не може депортовати натраг у своју земљу јер би му се на тај начин угрозила његова људска права.

Он је недавно изашао из норвешког затвора пошто је, због претњи напада на политичаре, одлежао две године робије. Он ће, како је одлучено, највероватније на силу бити транспортован у село од 2.500 становника, неће му бити дозвољено да из тог места путује и мораће да се јавља тамошњој полицији три пута недељно. Најближа џамија налази се у Трондхајму, сто километара далеко од места где је мули Крекару одређен боравак.

Овом исламском теологу Норвешка је одобрила азил још 1991, када је побегао из Ирака због репресије Садама Хусеина. У Ирак се вратио 2001, када је почео да оснива џихадистичку организацију Ансар ел ислам, која је на листи терористичких организација УН, САД, Велике Британије…

Норвешки суд му је још 2003. одузео право на азил и од тада покушава да га депортује, али да би се то остварило, мора да добије чврста уверавања Ирака да мула Крекар неће бити осуђен на смрт.

Сам мула Крекар рекао је у једном интервјуу пре две године да би Норвешку много скупо коштала његова смрт. „Уколико ме (норвешка премијерка) Ерна Солберг избаци из земље и ја умрем, она ће доживети исту судбину.”

Страх од терористичких напада џихадиста није порастао у Норвешкојпосле 7. јануара, када је извршен атентат на редакцију париског сатиричног листа „Шарли ебдо”. Напротив, статистички подаци показују да већи број Норвежана жели да се имигрантима олакша улаз и боравак у њиховој земљи. Још у јуну прошле године влада је објавила намеру да изводи пред суд и кажњава норвешке суграђане који одлазе да се боре на страним ратиштима. Али у медијима се чују притужбе да се због бирократских процедура позиви на ратовање у страним земљама не процесуирају и да Норвешка досад није успевала да одврати повратнике од екстремистичких идеја.

Само пре неколико дана, државна телевизија направила је разговор са једним четрнаестогодишњаком из Осла који се заједно са својим оцем ратује у Ираку.

„Зашто си дошао овамо”, питали су га новинари. „Да ратујем за џихад”, одговорио је дечак.

Његов отац се са породицом преселио у Сирију пре две године, а потом се пребацио у Ирак, по наредби исламских лидера.Уколико би се вратио у Норвешку, морало би да му се суди, ако ништа друго, оно због тога што је свог четрнаестогодишњег сина убацио у ратнике.

Опасност од исламског екстремизма без сумње постоји, али се због ње Норвешка неће претворити у затворену земљу, истичу политичари.

Готово четири године је прошло откад је Андерс Брејвик починио незапамћен масакр у Ослу и на острву Утоја у име своје идеологије да„муслимане треба протерати на Блиски исток да тамо оснивају своје калифате” а да „културолошке марксисте са Запада треба погубити”. Мере предострожности од тероризма ма с које стране да долазе појачане су, али Норвешка не жели битно да мења свој начин живота,јер би то значило да су терористи победници.

Уместо тога, одлучила је да натера мулу Крекара да он промени свој живот. Бар док је на тлу Норвешке биће далеко од светлости рефлектора.