„Суперуторак” као изборни цунами

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 4.фебруара– „Сад или никад”, „Бити или не бити”, карактеристике су које страначки претенденти за америчког председника дају сутрашњем дану. Та 24 сата могла би, кажу, да пресуде или бар да наговесте – ко ће учествовати у завршној борби за „освајање” Беле куће.

Реч је о „суперуторку”, названом тако због традиционалног најмасовнијег изјашњавања о партијским аспирантима за преузимање кормила суперсиле. Традиција је догурала до – рекорда. „Сада се први пут гласа у више од 20 савезних држава”, прецизира Еван Трејси из организације специјализоване за анализу медијског извештавања о изборима. „Суперуторак ће деловати као изборни цунами”, оцењује „Кришчен сајенс монитор”. Такмаци из две главне партије, Републиканске и Демократске, у њему ће расподелити 42 одсто делегата који ће, на лето, на страначким конвенцијама изабрати свака свог јединственог кандидата за председника САД.

Анкете, направљене пред „цунами”, сугеришу да међу демократама „мало боље, за проценат-два, стоји њујоршка сенаторка Хилари Клинтон него њен колега и ривал из Илиноиса Барак Обама. Предсказања, додаје се, ипак нису препоручљива, пошто је Обама последњих дана знатно смањио дотад уверљиву предност Клинтонове.

Њихов двобој је у центру пажње јавности, пре свега због околности да се у страначком финишу први пут сучељавају носиоци „пионирског подухвата” за рушење „монопола белих мушкараца на челу државе”. Коначни успех било кога од њих двоје представљао би премијеру у Белој кући – она би била прва жена, а он први црнац на највишој функцији у САД.

Обоје су стога уложили не само максимум енергије него и до сада незабележене своте новца за придобијање гласова у „суперуторку”. Њихови издаци на изборну пропаганду, рачуна се, чине 90 одсто укупних таквих трошкова претендената у обе странке.

Само последње недеље јануара Обама је за телевизијске огласе дао четири милиона долара. За 500.000 долара је у том погледу надмашио Клинтонову, иако је она, према управо објављеном билансу, прошле године скупила више прилога од њега – 118,3: 103,8 милиона долара.

Већу финансијску подршку од њих привукао је само Џорџ Буш, који је

у прошлој председничкој кампањи добио прилоге у износу од 131,8 милиона долара. Али, тада је он, као председник који је тражио (и изборио) реизбор, био једини претендент у својој Републиканској партији.

Сада су републиканци у другачијој позицији. Њихови аспиранти немају ни приближно тако много новца као ривалски им демократи. Највише троши бивши масачусетски гувернер Мит Ромни, при чему се штедро „самофинансира”, то јест улаже свој капитал у себе. То му вероватно помаже, али не довољно. Истраживања јавног мњења дају убедљиву предност сенатору из Аризоне Џону Мекејну.

За разлику од демократа где је практично „књига спала на два слова”, међу републиканцима су у трци још два претендента. Посао фаворизованом тандему могли би да бар донекле „поремете” доскорашњи арканзаски гувернер Мајк Хакеби и тексаски конгресмен Рон Пол.

Као најжешћа, у обе странке, истиче се „битка за Калифорнију”. Победа у „Златној држави” доноси највећи број делегата за партијске конвенције – 370 демократској и 170 републиканској.

Систем трансфера гласова и број делегата је врло компликован и неуједначен. Могућно је да неко добије више гласова, а ипак, према односу снага између округа, стекне мање делегата који имају одлучујућу реч, али не сасвим. На конвенцијама учествују и „суперделегати” – партијски одређени савезни функционери, регионални шефови… На пример: Обама је на непосредним изјашњавањима досад освојио више делегатских мандата, али кад се у обзир узму и суперделегати – Клинтонова је испред њега.

Од сутрашњег „изборног цунамија” се претежно очекује да смањи неизвесност. Али није искључено и да ће их продужити, бар у редовима демократа, где диференцијације местимично иду и по врло деликатним– расним и полним– линијама.