„Superutorak” kao izborni cunami

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 4.februara– „Sad ili nikad”, „Biti ili ne biti”, karakteristike su koje stranački pretendenti za američkog predsednika daju sutrašnjem danu. Ta 24 sata mogla bi, kažu, da presude ili bar da nagoveste – ko će učestvovati u završnoj borbi za „osvajanje” Bele kuće.

Reč je o „superutorku”, nazvanom tako zbog tradicionalnog najmasovnijeg izjašnjavanja o partijskim aspirantima za preuzimanje kormila supersile. Tradicija je dogurala do – rekorda. „Sada se prvi put glasa u više od 20 saveznih država”, precizira Evan Trejsi iz organizacije specijalizovane za analizu medijskog izveštavanja o izborima. „Superutorak će delovati kao izborni cunami”, ocenjuje „Kriščen sajens monitor”. Takmaci iz dve glavne partije, Republikanske i Demokratske, u njemu će raspodeliti 42 odsto delegata koji će, na leto, na stranačkim konvencijama izabrati svaka svog jedinstvenog kandidata za predsednika SAD.

Ankete, napravljene pred „cunami”, sugerišu da među demokratama „malo bolje, za procenat-dva, stoji njujorška senatorka Hilari Klinton nego njen kolega i rival iz Ilinoisa Barak Obama. Predskazanja, dodaje se, ipak nisu preporučljiva, pošto je Obama poslednjih dana znatno smanjio dotad uverljivu prednost Klintonove.

Njihov dvoboj je u centru pažnje javnosti, pre svega zbog okolnosti da se u stranačkom finišu prvi put sučeljavaju nosioci „pionirskog poduhvata” za rušenje „monopola belih muškaraca na čelu države”. Konačni uspeh bilo koga od njih dvoje predstavljao bi premijeru u Beloj kući – ona bi bila prva žena, a on prvi crnac na najvišoj funkciji u SAD.

Oboje su stoga uložili ne samo maksimum energije nego i do sada nezabeležene svote novca za pridobijanje glasova u „superutorku”. Njihovi izdaci na izbornu propagandu, računa se, čine 90 odsto ukupnih takvih troškova pretendenata u obe stranke.

Samo poslednje nedelje januara Obama je za televizijske oglase dao četiri miliona dolara. Za 500.000 dolara je u tom pogledu nadmašio Klintonovu, iako je ona, prema upravo objavljenom bilansu, prošle godine skupila više priloga od njega – 118,3: 103,8 miliona dolara.

Veću finansijsku podršku od njih privukao je samo Džordž Buš, koji je

u prošloj predsedničkoj kampanji dobio priloge u iznosu od 131,8 miliona dolara. Ali, tada je on, kao predsednik koji je tražio (i izborio) reizbor, bio jedini pretendent u svojoj Republikanskoj partiji.

Sada su republikanci u drugačijoj poziciji. Njihovi aspiranti nemaju ni približno tako mnogo novca kao rivalski im demokrati. Najviše troši bivši masačusetski guverner Mit Romni, pri čemu se štedro „samofinansira”, to jest ulaže svoj kapital u sebe. To mu verovatno pomaže, ali ne dovoljno. Istraživanja javnog mnjenja daju ubedljivu prednost senatoru iz Arizone Džonu Mekejnu.

Za razliku od demokrata gde je praktično „knjiga spala na dva slova”, među republikancima su u trci još dva pretendenta. Posao favorizovanom tandemu mogli bi da bar donekle „poremete” doskorašnji arkanzaski guverner Majk Hakebi i teksaski kongresmen Ron Pol.

Kao najžešća, u obe stranke, ističe se „bitka za Kaliforniju”. Pobeda u „Zlatnoj državi” donosi najveći broj delegata za partijske konvencije – 370 demokratskoj i 170 republikanskoj.

Sistem transfera glasova i broj delegata je vrlo komplikovan i neujednačen. Mogućno je da neko dobije više glasova, a ipak, prema odnosu snaga između okruga, stekne manje delegata koji imaju odlučujuću reč, ali ne sasvim. Na konvencijama učestvuju i „superdelegati” – partijski određeni savezni funkcioneri, regionalni šefovi… Na primer: Obama je na neposrednim izjašnjavanjima dosad osvojio više delegatskih mandata, ali kad se u obzir uzmu i superdelegati – Klintonova je ispred njega.

Od sutrašnjeg „izbornog cunamija” se pretežno očekuje da smanji neizvesnost. Ali nije isključeno i da će ih produžiti, bar u redovima demokrata, gde diferencijacije mestimično idu i po vrlo delikatnim– rasnim i polnim– linijama.