Краљево је прече од Париза

На једног Новака Ђоковића на врху, сваке године отпадну хиљаде оних чији су родитељи узалуд продавали некретнине, слушајући савете слаткоречивих тренера и осталих добронамерника. И оних других, које је изненадна повреда грубо избацила са вртешке.

Бољи познаваоци прихода и расхода тврде да тек првих 200 у свету покривају трошкове учешћа, пута, боравка и тренера, а првих 100 почињу да зарађују.

Онда долази прелазак танке линије испод првих 50, где се спонзорским уговорима устостручују примања, као када платна талентованог сликара преко ноћи прогласе за Ван Гога. Необично звучи, али у многим сиромашнијим спортовима стоти на свету више зарађује од тениског парњака.

Може само да се замисли разлика у мотивацији оних који грабе ка црти богатства и славе у односу на човека на врху, који је црту прешао пре девет година, а и даље одбија налете нових генерација.

Где Ђоковић налази додатну мотивацију и смисао за још један ударац у оним мучним маратонима, када и гледаоци траже крај?

Колективни извори мотивације

Који је следећи важан меч у Ђоковићевој каријери? Сада сви журе на још неосвојени Ролан Гарос, али има једна црпна станица пре тога и град пречи од Париза, а зове се Краљево. Од 6. до 8. марта, Краљево ће бити тениски центар света, зато што се на ушћу Ибра у Мораву одвија велики дерби Дејвис купа Србија – Хрватска и зато што исход дербија може битно да утиче на сезону најбољег тенисера света.

Колико год деловао споредно у односу на грен слем турнире, Дејвис куп се редовно показује као национални путоказ у години која долази, а у Краљеву се игра емотивни грен слем: хрватски тенисери у колективном успону против наших у екипном паду.

Сетимо се шта је значила победа Србије у Дејвис купу, крајем 2010. Ђоковић је свуда говорио да га је лансирала у орбиту из 2011; Виктор Троицки се винуо до 12. места, а Јанко Типсаревић до 16, са којег ће 2012. наставити до осмог.

Сличан мотивациони значај су успеси у Дејвис купу имали за појединачне каријере Надала и Шпанаца, Дел Потра и Аргентинаца, Бердиха и Чехе, или за успон француских нада. Федерер и Вавринка су целе прошле године летели на крилима титуле за Швајцарску.

За Новака Ђоковића, коме су национални понос и улога најпопуларнијег амбасадора земље дубоко укорењени, биће непроцењиво вредно да још једном победи шампиона Њујорка Марина Чилића (ако се овај дотле опорави од повреде), да се реваншира бомбардеру Иви Карловићу за овогодишњи пораз у Дохи, или да на време младом Борни Ћорићу, званично проглашеном за светску наду 2015, покаже колико му још треба да постане најбољи.

Још му више значи да победи са екипом, посебно са повратником Виктором Троицким, за чију се правду у време суспензије борио на сваки начин, јавно улажући сопствени углед у одбрану пријатеља и саиграча.

Најбољи тенисери света јесу богати појединци, заокупљени личном каријером, али радост коју доносе другима попуњава мотивациону празнину игре за себе. Гледајући са крова света, шта гони даље спортисту који је финансијски обезбедио и унуке: удаљени рекорди који могу да остану недостижни, титула која недостаје у колекцији, али може и да измакне...

У таквим причама и циљевима које су му нудили гладни медији, Ђоковић се загубио током 2012, покушавајући узалуд да понови непоновљиво.

И с повредама у национални тим

Када је решио да се 2013. поново напоји са заједничког извора – да игра за другове из тима, репрезентацију и нацију – напустио је победничку прославу у Мелбурну да би што раније стигао на припреме за меч са Белгијом.

Против САД се повредио и остао на терену до победе, па са истом повредом начинио чудо у Монте Карлу, на Надаловом буњишту. И 2011. је играо са повредом против Аргентине, па себи упропастио крај најусешније сезоне у каријери.

Једном америчком коментатору је јачи утисак од победе повређеног Ђоковића против Кверија био први сусрет са њим у забаченом Бојсију, у држави Ајдахо. Није могао да се начуди да је најбољи тенисер света први дошао на припреме и проверу услова за игру.

Упоредио га је са славном браћом Брајан, која су на припреме стигла тек пар дана касније, а онда изгубили од Ненада Зимоњића и њима непознатог Илије Бозољца.

Ђоковићева игра за државу дуже се памти и од милионских донација које прикупља, па и од прошлогодишњих 500.000 долара награде из Рима, које је дао за жртве поплава. Паре су то, никад их није доста, а увек ће бити и оног нашег „да, али...”. Зато је Краљево права одскочна даска за ведру 2015. Сам Ђоковић своје мотиве описује овако:

– Бавим се тенисом да бих освајао велике титуле и био у позицији да играм за људе око себе. Знам колико су жртвовали због моје каријере и покушавам да им се захвалим тако што ништа не узимам здраво за готово. То што сам се оженио и постао отац у протеклих шест месеци дало ми је нову енергију, нешто што раније никада нисам осетио. Тренутно све иде како треба, захвалан сам на томе и покушавам пуним срцем да проживим ове тренутке.

Ни овдашњи навијачи не треба да узимају Ђоковићеве победе здраво за готово. Ништа није вечито, па и њима ваља да уживају у овој изузетној деценији, а најпре у мартовској прилици да га уживо прате и навијају. Лепо је што се игра у Краљеву, а не у Београду. Похрлиће људи и са југа Србије да виде нашег спортисту који у овом тренутку представља недостижну мету у целом свету.

Колико ће ова спортска прича још да траје? Нико не зна, али јунак приче зна да је смисао даље борбе продубио игром за још један, најважнији колектив. Своју дугорочну мотивацију је већ јавно дефинисао: да дочека да се син Стефан радује његовим победама. Значи, барем још неколико година.

Шта би требало, а шта се не може избећи

– Већина играча ће вам рећи да је важно да сте мислима у садашњици. Да циљ постављате тек када остварите претходни, да не идете далеко ни у будућност ни у прошлост. Али, морате да будете искрени и признате да размишљате о броју грен слем титула, о свом месту у историји. Мени је то увек негде у крају свести и врло сам задовољан досадашњим учинком. Ако останем здрав, задржим професионалну дисциплину и посвећеност свакодневним обавезама, мислим да имам солидне изгледе да се борим за још један грен слем, два, три...

Наставак ривалства са Федерером у Дубаију, 23-28. фебруара

Наредно Ђоковићево одредиште је Дубаи, 23-28. фебруара, заједно са Федерером и Марејом. На том турниру из серије 500 је у прошлогодишњем полуфиналу изгубио прву од три прилике да поравна укупни скор са Федерером. Другу је стекао победом у финалу Индијан Велса, па пропустио играјући са повређеним зглобом у полуфиналу Монте Карла.

Трећи пут се приближио Швајцарцу победом у финалу Вимблдона, али се опет удаљио на садашњих 19:17 поразом у полуфиналу Шангаја. Швјацарац је сачувао такво вођство предајом финала завршног АТП турнира у Лондону, јер се предаја званично не уноси у међусобне резултате.

У Рију 2016. прилика на тврдој подлози

Организатори Олимпијаде у Рију 2016. објавили су да ће се тениски турнир играти на тврдој подлози, као и у Пекингу 2008, када је Ђоковић освојио бронзану медаљу на својој омиљеној подлози. Биће то додатни мотив за нашег тенисера који је у Лондону 2012, на трави, био четврти.

Крај