Грчка неће помоћ од Русије

Нова грчка влада никада неће тражити финансијску помоћ од Русије, али такође никада више неће пристати на нове кредите помоћи, изјавио је грчки министар финансија Јанис Варуфакис за немачки „Цајт” уочи јучерашњих разговора са Мариом Драгијем, председником Европске централне банке (ЕЦБ) у Франкфурту.

На ивици да остане без готовине и наизглед спремна да раскине кредитни споразум са водећим институционалним зајмодавцима са Запада, Атина је јуче у седиште ЕЦБ у Франкфурту отпослала Варуфакиса на кључне финансијске преговоре.

„ЕЦБ је централна банка Грчке. Верујем да ће ЕЦБ учинити све што је могуће да подржи чланице еврозоне”, изјавио је Варуфакис након сусрета са Драгијем.

Грчки министар финансија је најавио да ће Атина до последње паре измирити дужничке обавезе према ЕЦБ и предложио прекомпоновање преосталих обавеза кроз две врсте нових обвезница – једних чија би отплата била везана за остварени раст грчке привреде и других са „нултим приносом”.

Ипак, у првом плану разговора Драгија и Варуфакиса било је питање обезбеђивања ликвидности Грчке у случају да земља заиста 1. марта изађе из кредитног програма ММФ-а, ЕЦБ и Европске комисије, на чему инсистира влада Алексиса Ципраса. Уколико Атина стварно напусти међународни програм (тежак 240 милијарди евра), ЕЦБ престаје да буде у обавези да сарађује са Централном банком Грчке, то јест да јој дотура евре за потребе домаћих комерцијалних банака и подмиривање јавних обавеза.

Најновији проблем мањка готовине у Грчкој појавио се пред сам крај прошле године, када је претходна влада расписала превремене изборе. Слутећи политичку неизвесност, Грци су тада почели са масовним повлачењем новца из банака (говори се о суми од више милијарди евра). Крајем јануара, Банка Грчке је од ЕЦБ затражила да јој из предострожности одобри хитну ликвидност за четири водеће домаће банке (програм познат под акронимом ЕЛА), то јест за Националну банку Грчке, Пиреус банку, Алфа банку и Евробанку. Квартет грчких банака је од Банке Грчке од тада повукао преко две милијарде евра. Клијенти су и након изборне победе Сиризе наставили с повлачењем новца из банака, мада у мањем обиму, тврде извори у Атини.

Нова влада у Атини ових дана тврди да има готовине за редовне трошкове „негде до јуна”.

Да ли ће ЕЦБ одобрити наставак програма ванредне подршке ликвидности Грчке, била је тема јучерашње седнице управног одбора ЕЦБ, која је била заказана у вечерњим сатима.

Како би берзе реаговале – у односу на Грчку, али и еврозону и ЕУ у целини – у случају раскида дужничког брака Атине са „тројком”, мучи званичнике и у Бриселу и у Франкфурту.

„Варуфакис делује као да је спреман на велике ризике. Атина је врло јасно ставила до знања да они неће тражити продужетак споразума са кредиторима”, оцена је неименованог банкара, учесника сесије са новим грчким министром финансија у лондонском Ситију, пренео је јуче „Фајненшал тајмс”.

Колико ће солидарности исказати Управни одбор ЕЦБ када је реч о захтевима Варуфакиса, који од европских партнера тражи шест седмица за израду плана опоравка привреде, биће јасније након двотрећинске одлуке тог тела.

Варфукис је у међувремену од ЕЦБ затражио да измени досадашња правила о дозвољеној висини краткорочних задуживања земље са 15 милијарди евра на 25 милијарди евра. Низ званичника ЕЦБ унапред се јавно изјаснило против тога.

Варуфакис је Драгију такође предложио да Атина из касе ЕЦБ повуче 1,9 милијарди евра профита који су ЕЦБ и централне банке зарадиле држећи грчке обвезнице до доспећа на наплату. Кредитни споразум „тројке” и Атине из 2012. налагао је да се та готовина врати Атини, али то досад није учињено.

У међувремену, ММФ је јуче демантовао изјаву министра Варуфакиса италијанској „Републици” да је Атина отпочела преговоре са Бретон Вудс институцијом о прекомпоновању грчких дугова.