ФХП: Четири питања за генерала Диковића

БЕОГРАД – Фонд за хуманитарно право реаговао је данас на гостовање начелника Генералштаба Војске Србије генерала Љубише Диковића у емисији ТВ Пинк, у којој је, поводом објављивања досијеа „Рудница”, негирао одговорност за ратне злочине на КиМ, оптуживши ФХП да води „прљаву кампању” против њега лично и ВС.

Генерал Диковић, истиче ФХП, ниједном се речју није осврнуо на досије, односно конкретне наводе и документе државних органа, од којих је неке и сам потписао, о учешћу припадника његове бригаде у војно-полицијским акцијама у којима су почињени злочини над косовским Албанцима, као ни на надлежности 37. моторизоване бригаде ВЈ за асанацију бојишта...

Фонд наводи да је, с обзиром да представници те организације нису позвани у емисију „Тешка реч”, 2. фебруара, генералу Диковићу јавно поставио четири питања у вези са злочином над најмање 41 цивилом у селу Резала (општина Србица) почињеним 5. априла 1999, чијих је 27 тела пронађено у Рудници.

Међу питањима је колико је припадника ШТС (шиптарско-терористичких снага) пронађено или ликвидирано 5. априла 1999. године у том селу, која јединица МУП-а је са Другим моторизованим батаљоном 37. моторизоване бригаде учествовала у акцији у Резали...

„Шта је Одељење за асанацију 37. моторизоване бригаде урадило са '30-40 тела' у Резали, након што је 18. априла 1999. године истражни судија Окружног суда у Косовској Митровици одбио да спроведе истрагу и инсистирао да истражне радње предузму војни истражни органи, те да ли су органи 37. бригаде о томе обавестили војне истражне органе”. пита ФХП, као и због чега МО одбија да достави борбене извештаје 37. моторизоване бригаде за 5. и 6. април 1999. године.

ФХП сматра и да неколико тврдњи генерала Диковића изречених у емисији о ангажовању 37. бригаде, о досијеу „Љубиша Диковић” који је Фонд објавио 2012. године, нису у сагласности са јавно доступним подацима и документима.

Тако, говорећи о наводима досијеа „Љубиша Диковић” о умешаности припадника 37. моторизоване бригаде у злочине током 1998. године, Диковић је између осталог рекао да се 37. моторизована бригада '98. године уопште није налазила на простору Косова, каже ФХП.

„Неистинитост ове тврдње непобитно доказује Заповест Команде 3. армије (изведена као доказ у предмету Милутиновић и др.) о операцији 'Гром 98', према којој је једна борбена група 37. бригаде ангажована у акцијама на Косову већ у јулу 1998. године”, наводи Фонд.

Реагујући и на Диковићеву изјаву да „'1995. године никако нисам могао бити нити у Бајиној Башти, нити командант граничног батаљона”, Фонд се позива на Диковићеву биографију, објављену у листу Политика 2011. године, поводом именовања на место начелника Генералштаба ВС, у којој пише да је на тој позицији био до 1996. године.

Фонд је реаговао и на Диковићеву изјаву о сведочењу пред МКС за бившу Југославију, који је његово сведочење, како је рекао, оценио апсолутно кредибилним.

„Међутим, чињенице говоре нешто друго. Претресно веће МКСЈ је у пресуди у предмету Шаиновић и други, напоменуло да је исказима Диковића и неких других припадника ВЈ и МУП-а у вези са догађајима у Србици, у обзир узело само делове њиховог сведочења 'који се сматрају поузданим'“, наводи Фонд и истиче да је „МКСЈ утврдио да је Диковић мењао свој исказ током сведочења”.

Фонд је, поводом Диковићеве изјаве у емисији да му се никако не може приписати командна одговорност, јер та врста одговорности није била предвиђена у домаћем законодавству, подсетио да је командна одговорност принцип успостављен још од Другог светског рата и да је део међународног обичајног права, које се примењује у предметима пред домаћим и међународним судовима.

Та организација цивилног друштва негодовала је и што је у емисији више пута поновљено да се у досијеу „Рудница” износе „исте оптужбе” као и у досијеу „Љубиша Диковић” и да се Тужилаштво за ратне злочине 2012. године у погледу тих навода већ изјаснило и обавестило јавност да нема основа за покретање поступка против генерала Диковића.

„Простим увидом у та два досијеа, види се да је реч о наводима о различитим злочинима, са изузетком злочина у Старом Чикатову 17. априла 1999. године, у вези са којим је ФХП у међувремену дошао до нових докумената, а коначно су 2013. године и тела жртава овог злочина пронађена у масовној гробници у Рудници”, навео је ФХП, који сматра да изјашњење Тужилаштва о досијеу „Љубиша Диковић” у јануару 2012. године није ни од каквог значаја за наводе садржане у досијеу „Рудница”.