Атина љути повериоце

Од нашег дописника

Атина – Премијер Алексис Ципрас је „огрејао” срца Грка, нарочито оних најсиромашнијих којима је у говору пред парламентом већ од данас обећао бесплатну храну, струју, медицинску помоћ... Истовремено, озбиљно је наљутио западне повериоце и тамошњу штампу која се, попут агенције Ројтерс, са дозом сарказма пита: „Нема ли Ципрас у рукаву план Б који води Грчку ка сигурном изласку из еврозоне?”

Грчки премијер поручује европским повериоцима да је влада до детаља разрадила програм економских мера и извора из којих ће бити намирена повећања плата, пензија, социјална давања, и да је спремна да на састанку у Бриселу представи све детаље.

Председник Европске комисије Жан-Клод Јункер поручује Грчкој да „не очекује да ће еврозона просто прихватити обећања о економској реформи која је левичарски лидер Ципрас дао народу”.

Британски премијер Дејвид Камерон сазвао је хитан састанак министарства финансија и Енглеске банке, због, како је саопштено, све већег ризика од изласка Грчке из еврозоне и последица које то може да има по британску привреду.

Бивши европски комесар Оли Рен, такође, упозорава да је „потребно још само неколико недеља као што је била ова, па да Грчка напусти еврозону”.

Агенција Блумберг коментарише да је „Ципрас својим економским порукама директно ушао у сукоб са повериоцима”. Лист „Велт” сматра да је „грчки премијер обећао немогуће и да је програм премошћавања, у ствари, инсистирање на новом финансијском мосту”.

Западна штампа сматра да је премијер Ципрас „талац сопствених предизборних обећања” и да је економски програм који је предочио нацији само заоштрио односе са повериоцима.

„Нема никаквог сукоба са партнерима јер ми желимо дискусију и консултације у оквиру европске фамилије”, изјавио је министар финансија уочи ванредног састанка Еврогрупе у среду. Јанис Варуфакис је у Атини са представницима радне групе разговарао о грчким припремама за бриселски састанак, а неки извори тврде да је мисија Томаса Визера и Деклана Костела била по налогу Јункера, како би се премостиле разлике у ставовима Атине и Берлина.

Наиме, по општим проценама овдашњих политичких кругова, састанак Обаме и Меркелове на неки начин ће бити пресудан за даљу грчку судбину јер се очекује да ће амерички председник, који је подржао Атину, и даље инсистирати да се преговара, да се нађе решење у спору око даљих начина отплате грчког дуга.

У свом експозеу пред парламентом премијер Ципрас је подвукао да је задатак његове владе да обезбеди економску стабилност земље као равноправног члана ЕУ, али и да, у исто време, учини све да се спречи даља хуманитарна криза. У том контексту Ципрас је одбацио могућност продужавања кредитног програма ЕУ који се завршава 28. фебруара и апеловао за програм премошћавања који би омогућио финансирање – све док не буде постигнут коначни договор са европским партнерима о решавању дужничке кризе на новим основама.

-----------------------------------------------

Шест грчких банкрота

Према писању америчке банке Мерил Линч, Грчка је у последњих 200 година шест пута банкротирала. Прецизније, последњих 90 од 192 године, Грчка је „потрошила” или у банкротству или у реструктурисању дуга, а то, каже банка – много говори. Иза Грчке су Мексико, Русија, Пољска и Чиле.