Atina ljuti poverioce

Od našeg dopisnika

Atina – Premijer Aleksis Cipras je „ogrejao” srca Grka, naročito onih najsiromašnijih kojima je u govoru pred parlamentom već od danas obećao besplatnu hranu, struju, medicinsku pomoć... Istovremeno, ozbiljno je naljutio zapadne poverioce i tamošnju štampu koja se, poput agencije Rojters, sa dozom sarkazma pita: „Nema li Cipras u rukavu plan B koji vodi Grčku ka sigurnom izlasku iz evrozone?”

Grčki premijer poručuje evropskim poveriocima da je vlada do detalja razradila program ekonomskih mera i izvora iz kojih će biti namirena povećanja plata, penzija, socijalna davanja, i da je spremna da na sastanku u Briselu predstavi sve detalje.

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker poručuje Grčkoj da „ne očekuje da će evrozona prosto prihvatiti obećanja o ekonomskoj reformi koja je levičarski lider Cipras dao narodu”.

Britanski premijer Dejvid Kameron sazvao je hitan sastanak ministarstva finansija i Engleske banke, zbog, kako je saopšteno, sve većeg rizika od izlaska Grčke iz evrozone i posledica koje to može da ima po britansku privredu.

Bivši evropski komesar Oli Ren, takođe, upozorava da je „potrebno još samo nekoliko nedelja kao što je bila ova, pa da Grčka napusti evrozonu”.

Agencija Blumberg komentariše da je „Cipras svojim ekonomskim porukama direktno ušao u sukob sa poveriocima”. List „Velt” smatra da je „grčki premijer obećao nemoguće i da je program premošćavanja, u stvari, insistiranje na novom finansijskom mostu”.

Zapadna štampa smatra da je premijer Cipras „talac sopstvenih predizbornih obećanja” i da je ekonomski program koji je predočio naciji samo zaoštrio odnose sa poveriocima.

„Nema nikakvog sukoba sa partnerima jer mi želimo diskusiju i konsultacije u okviru evropske familije”, izjavio je ministar finansija uoči vanrednog sastanka Evrogrupe u sredu. Janis Varufakis je u Atini sa predstavnicima radne grupe razgovarao o grčkim pripremama za briselski sastanak, a neki izvori tvrde da je misija Tomasa Vizera i Deklana Kostela bila po nalogu Junkera, kako bi se premostile razlike u stavovima Atine i Berlina.

Naime, po opštim procenama ovdašnjih političkih krugova, sastanak Obame i Merkelove na neki način će biti presudan za dalju grčku sudbinu jer se očekuje da će američki predsednik, koji je podržao Atinu, i dalje insistirati da se pregovara, da se nađe rešenje u sporu oko daljih načina otplate grčkog duga.

U svom ekspozeu pred parlamentom premijer Cipras je podvukao da je zadatak njegove vlade da obezbedi ekonomsku stabilnost zemlje kao ravnopravnog člana EU, ali i da, u isto vreme, učini sve da se spreči dalja humanitarna kriza. U tom kontekstu Cipras je odbacio mogućnost produžavanja kreditnog programa EU koji se završava 28. februara i apelovao za program premošćavanja koji bi omogućio finansiranje – sve dok ne bude postignut konačni dogovor sa evropskim partnerima o rešavanju dužničke krize na novim osnovama.

-----------------------------------------------

Šest grčkih bankrota

Prema pisanju američke banke Meril Linč, Grčka je u poslednjih 200 godina šest puta bankrotirala. Preciznije, poslednjih 90 od 192 godine, Grčka je „potrošila” ili u bankrotstvu ili u restrukturisanju duga, a to, kaže banka – mnogo govori. Iza Grčke su Meksiko, Rusija, Poljska i Čile.