Тадић: Гашић иде из афере у аферу

Бивши председник Србије Борис Тадић не одустаје од захтева да министар одбране Братислав Гашић поднесе оставку јер је прекршио закон изношењем тврдњи да је бивши министар одбране прислушкивао тадашњег шефа државе.

„Министар Гашић је као службено лице био дужан да, уколико је имао сазнања о извршењу кривичног дела, обавести надлежне органе, а не медије и да поднесе кривичну пријаву. Чак и уколико је покренут поступак, он је угрозио истрагу и прекршио закон тако што је изнео податке о поступку у медијима”, каже бивши председник Србије и лидер Социјалдемократске странке за „Политику”.

„Такође, уколико је покренут поступак, тужилаштво је било дужно да ме као оштећено лице, обавести о детаљима тог поступка, а ја до сада никакво обавештење немам”, наводи Тадић.

Министар Гашић показује да не разуме улогу и обавезе министра одбране у систему безбедности и чињеница да иде из афере у аферу доказује његову некомпетентност за функцију коју обавља. Због тога и тражимо да поднесе оставку, додаје Тадић.

У правном тиму СДС-а прецизирају да је министар одбране Гашић прекршио члан 332 Кривичног законика по коме је дужан да пријави починиоца кривичног дела надлежним органима.

Уколико је то и учинио, онда је прекршио члан 337 који говори о неповредивости тајности поступка. Уз то, у случају да је поступак покренут, тужилаштво је било дужно да обавести Тадића као оштећено лице о покретању поступка.

Министар одбране Братислав Гашић је овог викенда дао интервју за „Курир” који је објављен под сензационалним насловом „Шутановац је прислушкивао Бориса Тадића”. Тај интервју и жестоке реакције на њега (бивши министар одбране Шутановац најавио тужбу) поново указују да су српски политичари опсесивно везани за тајне службе, прислушкивања и праћења политичких ривала.

Саговорници „Политике” из Министарства одбране тврде да наслов из „Курира” не одговара ономе што је Гашић рекао.

„Гашић није Шутановца означио као човека који је прислушкивао Тадића, већ је казао да је извесни Чарли сакупљао оперативне податке о члановима ДС, а да Шутановац најбоље зна ко је Чарли”, наведено је за наш лист у Министарству одбране.

У интервјуу је Гашић заиста рекао да је „Чарли сакупљао оперативне податке” о члановима ДС, али из осталих питања и одговора могло се закључити да је мислио на Шутановца када је причао о прикупљању података. Ево како је „Курир” пренео тај разговор.

На питање „Шутановац је прикупљао податке, прислушкивао своје саборце”, Гашић је одговорио: „Између осталих”.

„Ко му је био на мети?” Гашић: „Били су многи”.

Уследило је питање: „Тадашњи шеф, кум, Борис Тадић?”. Гашић је рекао: „Многи са којима се Шутановац дружи. Мислим да о Тадићу зна све и ништа више нећу да кажем о томе.”

„Политика” је јуче питала представнике Министарства одбране да ли би из ових питања и одговора могло да се закључи да је Гашић причао о Шутановцу? Речено нам је да је и у овим одговорима мислио на већ поменутог „Чарлија”.

Гашић јуче није хтео ништа да коментарише. Поручио је да „као одговоран човек стоји иза својих речи”.

На шта год да је мислио Гашић, наводи из интервјуа завршиће на суду, јер ће Шутановац током ове недеље поднети кривичну пријаву против министра одбране. Шутановац није хтео детаљније да образложи ту одлуку, рекавши да је све што је имао да каже навео у саопштењу послатом медијима.

„Оптужбе које је против мене, а посредно и служби безбедности изнео потпуно су неистините и министар Гашић ће морати да их докаже на суду”, пише у саопштењу Шутановца.

Он је додао да оптужбе задиру директно у националну безбедност, као и у рад служби безбедности, те да очекује, у складу са законом, брзу реакцију надлежних државних органа укључујући ВБА и БИА, као и реакцију тадашњих начелника и заменика начелника тих агенција.

Интервју Гашића је отворио расправу о томе да ли је он имао право да у јавност износи податке који се сматрају тајном и да ли је тиме прекршио одредбе Закона о тајности података. У Министарству одбране нису хтели о томе да се изјашњавају. Поједини правници са којима смо се консултовали кажу да ово није тачно, јер члан три Закона о тајности података наводи да се „тајним податком не сматра податак који је означен као тајна ради прикривања кривичног дела, прекорачења овлашћења или злоупотребе службеног положаја или другог незаконитог акта или поступања органа јавне власти”.

На исте ове одредбе закона позвали су се раније заштитник грађана Саша Јанковић кад је изнео документ о праћењу митинга Српске радикалне странке од ВБА, као и Фонд за хуманитарно право кад је на свом сајту објавило наређење садашњег начелника Генералштаба Љубише Диковића из 1999. године о асанацији подручја на рејону на којем су вођене борбе.

Ако, међутим, постоји сумња да је Шутановац или „Чарли” нелегално прислушкивао, онда је питање да ли је о томе обавештено тужилаштво и да ли је покренута истрага. У Министарству одбране јуче нису хтели ништа да кажу о покретању истраге.

Што се тиче спорне опреме за прислушкивање, Гашић је објаснио да је она коштала 1,36 милиона евра и да је уређај после неколико месеци ВБА открила.

„Послали су допис надлежном министарству и тражили да се уређај донесе у агенцију. Тада су у присуству представника све три мобилне мреже, фабрички затворили канал преко кога су прислушкивали телефоне. Уређај је стајао у једном сектору, где је и враћен пошто је затворен канал, а од 2012. је у магацину Војске”, објаснио је Гашић.

Саговорници „Политике” из безбедносних кругова тврде да је неуобичајено да Војска уопште набавља тај уређај. Наши саговорници тврде да ВБА самостално може да прикупља листинге телефона, а да је устаљена пракса да се за прислушкивање, уз сву неопходну документацију и одобрења суда, обрате Безбезбедносно-информативној агенцији (БИА) која тај посао технички обавља за ВБА. Такав принцип се у безбедносним круговима оцењује као веома добар, јер је елиминисана могућност да се људи нелегално стављају „под мере”. Ипак, поједини изворе тврде да је број таквих захтева ВБА „толико мали” да се њима ни не исплати да набављају опрему за прислушкивање. Податак о томе колико обавештајне агенције Србије прислушкују људи сматра се тајном.

Ако је то тачно, зашто је онда Војска уопште и набављала уређај за прислушкивање?

Поједини извори блиски актуелном руководству тврде да је то урађено са циљем о којем је причао министар Гашић, а то је могућност „нелегалног прислушкивања”.

Са друге стране, саговорници блиски Шутановцу, тврде да је набавка ове опреме покренута још пре него што је он именован за министра и да је носилац набавке био Генералштаб Војске Србије и тадашњи начелник Здравко Понош. Набавка је обављена преко управе Ј-2 Генералштаба која се бави обавештајно-извиђачким пословима.

Понош је синоћ за наш лист изјавио да је јавна набавка прислушне опреме у складу са законом као што се раде и остале набавке за војску.

----------------------------------------------------------------

Копнена зона

Како „Политика” незванично сазнаје од саговорника који су учествовали у набавци опреме за прислушкивање, уређај је купљен да би се пратило стање у Копненој зони безбедности. Како су групе које је Војска пратила у Копненој безбедности користиле мобилне телефоне, тај апарат је морао да буде набављен. Било је планирано да се мобилна опрема користи искључиво у Копненој зони али је питање зашто она није тамо однета и у које је сврхе остављена у Београду, каже наш саговорник.