Пошао у пензију, а стигао на биро

Да уместо 60 дана, колики је законски рок за добијање решења о пензији, чекање може да се одужи и на више од шест месеци, потврдио је Србољуб Илић из Зајечара, који је после 190 дана, уместо решења да је постао пензионер, добио одговор да нема услове за пензију!

То и не би била најгора вест да овај Зајечарац већ није споразумно раскинуо радни однос у фирми и шест месеци био без примања. Интересантно је, како је Илић, потврдио за „Политику” да ни после ових 190 дана не би сазнао да нема основа да се пензионише (има 54 године старости и 25 година радног стажа), да није затражио помоћ Министарства рада.

– Тек пошто сам поднео захтев ресорном министарству да се преиспита зашто више од пола године чекам на решење, убрзо је, 2. фебруара 2015, стигло обавештење ПИО фонда да сам одбијен, јер не испуњавам услове за пензију, каже Илић.

Он тврди да је пропуст начињен још крајем јула прошле године „када је мислећи да испуњава услове за одлазак у старосну пензију,” предао

документацију филијали ПИО фонда у Зајечару. Тог часа је имао 53 године и осам месеци живота.

– Службеница на шалтеру ми је примила документацију без примедбе на било какав недостатак и издала ми папир којим потврђује пријем захтева за пензију. После две недеље позвали су ме из те исте филијале да ме питају како ми је примљена и заведена некомплетна документација. Одговорио сам да сам предао на шалтеру писарнице документацију која ми је тражена и да ми је након тога уредно издата потврда, прича наш саговорник.

Том приликом му је, каже, саопштено и да ће његов захтев бити прослеђен у Београд, будући да му је тамо било последње уплаћено пензионо осигурање. У том тренутку, тврди Илић, још је био у радном односу.

– Више од 40 дана након тога нико ме није звао нити контактирао. Тек почетком септембра 2014. из ПИО фонда Београд обавестили су ме да у року од 15 дана доставим одјаву са осигурања, решење о престанку радног односа, уз напомену да без наведених доказа не могу да одлуче о мом захтеву. И наравно оно „дежурно” уколико их не доставим да ћу сносити законске последице, прича овај несуђени пензионер, додајући да је у међувремену споразумно раскинуо радни однос због одласка у пензију.

Иако све указује да ће добити пензију, јер му Фонд стално тражи допуну папира, Илић каже, да тек тада настају проблеми, јер истичу сви могући законски рокови за добијање решења, а нико га не обавештава зашто.

– Више пута сам у току вођења поступка покушавао да од службеника у Београду сазнам шта се дешава са мојим захтевом, али безуспешно. Тек након представке коју је, како прича, упутио Министарству рада, (190 дана након подношења захтева), телефоном је обавештен да не испуњава услове за одлазак у пензију.

– Шта да кажем? Преварен сам од оних који треба да раде у мом интересу. Зашто ми службеница у Зајечару одмах на шалтеру ПИО фонда није рекла да на основу стажа и година живота немам услове за пензију, пита он.

Илић, који сада чека и званично решење од ПИО фонда да је одбијен, објашњава да ће након тога видети да ли ће да тужи Фонд. А најтеже од свега је што назад у фирму не може, јер је његово радно место већ попуњено. 

У ПИО фонду кажу за „Политику” да су у контакту са Илићем сазнали да је поднео захтев за старосну пензију мислећи да испуњава услов за изузетну пензију као некадашње професионално војно лице, иако то није од 2004. године, а код последњег послодавца је био ангажован по основу уговора на одређено време у трајању до три месеца.

Упитани, да ли њихови запослени имају обавезу да одмах по пријему докумената кажу осигуранику да ли има право на пензију или не, у ПИО кажу, да је обавеза референта који води поступак да обезбеди доказе за све периоде осигурања наведене у радној књижици, а обавеза подносиоца захтева је да достави сву документацију. И овом приликом друге комуникације између подносиоца захтева и референта није било.

Тачно је, кажу у ПИО, да је Илић у јулу поднео захтев за остваривање права на старосну пензију, те да је референт у Београду, пошто му је предмет прослеђен, крајем августа позвао Илића да допуни документацију доказима о престанку осигурања. Након тога, референт је упутио више замолница ради утврђивања података о стажу осигурања за периоде који нису били регистровани у бази матичне евиденције.

У ПИО фонду још додају да је у одјави за осигурање као основ наведен споразумни прекид радног односа (који је Илић потписао пре него је добио позив из Фонда), а не раскид ради остваривања права на старосну пензију, како тврди. Из садржаја Споразума о раскиду радног односа послодавац обавештава Илића о последицама до којих долази у остваривању права за случај незапослености по Закону о раду, тако да је Илић морао знати шта га чека уколико споразумно раскине радни однос.

Он у том случају нема право на новчану надокнаду код Националне службе за запошљавање и нема право на ПИО и здравствено осигурање. Запослени има право само да се пријави на евиденцију незапослених лица, ради тражења запослења, о чему је именовани био и обавештен у моменту потписивања споразума о раскиду радног односа, истичу у ПИО фонду.

Имајући у виду ситуацију у којој се Илић нашао, у Фонду кажу, да ће преиспитати своју одговорност и да већ разматрају све законске могућности да човеку помогну. Како? Видеће се.