Досије ,,Рудница” се мора прочитати

Као један од нас троје који смо 29. 1. 2015.на конференцији за медије учествовали у, како новинар ,,Политике” Александар Апостоловски каже, „десанту на генерала Диковића”,сматрам важним да се осврнем на његов текст (6. 2.) препун мистификација, недоречености и нелогичности.

Досије ,,Рудница” новинар ,,Политике” види као непоткрепљен напад на Војску Србије, начелника Генералштаба идржаву. Није реч о његовој оригиналној визији, већ се више наслања на досад изречено из уста Диковићевих ватрених бранилаца. Он на тој тези и не инсистира, она се у његовом тексту подразумева. Посебан допринос новинара ,,Политике” хајци против аутора досијеа огледа са у томе што је у целу причу умешао САД, па смо дошли до „америчког десанта на Диковића”.

Новинар се не бави садржајем досијеа „Рудница”. Све друго је важније. На пример одабир момента за презентовање налаза Фонда. Зашто баш сад? А што не сад? Зашто би садтребало прећутати доказе о злочинима над десетинама цивила? У тексту ,,Политике” добили смо одговор на то питање.

Прво је, наводи се, презентован досије „Рудница”, сутрадан је изречена жалбена пресуда групи официра војске босанских Срба за геноцид у Сребреници пред Хашким трибуналом и затимје, дан касније, Међународни суд правде обелоданио пресуду по међусобним тужбама за геноцид Хрватске и Србије. „Убитачан редослед потеза”, наводи ,,Политика”, „ако их је неко вукао иза сцене...”Зашто убитачан и ко би могао бити тај иза сцене?

Шта је у том редоследу убитачно? Какве везе има представљање досијеа „Рудница” са жалбеном пресудом сребреничким официрима којом су само потврђени налази више него конзистентне првостепене пресуде? Уосталом, у фокусу те пресуде није ВЈ којом се бави досије, па где је онда веза? Како се на два поменута догађаја везује пресуда Међународног суда правде, која је ослободила Србију одговорности за геноцид у Хрватској и обрадовала српске званичнике? Откуд толика недореченост?

Мистификација се наставља увођењем Американца – заменика помоћника државног секретара САДТомаса Мелије – у смушени трилер, не би ли се дискредитовали налази оулози Диковићеве бригаде у акцијама у којима су почињени најтежи ратни злочини над албанским цивилима. Подсећа се наМелијину подршкуФонду за хуманитарно право, БИРН-у и заштитнику грађана. Не објашњава се зашто је подршка представника САД по себи лоша. То се подразумева. Између редова провејава да је нечастива рукакоја иза сцене вуче убитачне, мада нелогичне потезе управо америчка.

Како је могуће, пита ,,Политика”, да је Мелија подржао налазе Фонда о Рудници, признавши да досије није прочитао? Више верује „непрочитаном извештају Н. Кандић него Генералштабу и државним органима Србије”. Можда је прочитао четири ранија досијеаФонда и уверио се да се не ради о произвољним оптужбама, већ о наводима с чврстим доказима? Можда је видео да се у извештајуДика Мартија о злочинима над Србима на Косову након јуна 1999, као један од реткихрелевантних извора из Србије, помиње управо Фонд за хуманитарно право? Можда зна колико је Фонд помогао хашком тужилаштву достављањем доказа које су судска већа најчешће оцењивала као веродостојне? И да је највише официре Војске Југославије, претходнице Војске Србије, укључујући два Диковићева претходника – генерале Ојданића и Павковића – Хашки трибунал осудио због злочина над албанским цивилима са Косова?

Стара прича с Американцима као налогодавцима и домаћим издајницима као извршитељима није кључни разлог због којег реагујем. Моја главна примедба односи се на део текста ,,Политике” којег нема. Ниједном речју се, наиме, не помиње садржај досијеа „Рудница”. А ја позивам Апостоловског да, ако жели да се обрачуна с ,,нападом” на Диковића, укаже на све нетачности, нелогичности, подметачине и неосноване нападе на војску и државу. Да раскринка досије, растури га у парампарчад!

Али прво досије мора да прочита.Да каже како види наводе о стрељању цивила на Косову и чињеницу да су 52 леша од 72 убијених откривена педесетак километара даље – у Рудници код Рашке. Како му звучи то што је најмлађа жртва имала 14, а најстарија 87 година? Нека пажљиво чита део о учешћу Диковићеве 37. моторизоване бригаде у злочинима у селима Резала и Старо Чикатово. Па делове који се односе на учешће исте јединице у асанацији терена у Резали и покушају да лешеве преда локалним српским властима општине Косовска Митровица?

Удосијеу се реконструише учешће Диковићеве бригаде у војно-полицијским акцијама у Резали и Старом Чикатову. Позивам новинара ,,Политике” да каже шта у реконструкцији није тачно.Или да каже – јесте, злочини су почињени, одговорност војске је евидентна, али није патриотски на то указивати. Трећег пута нема.

Нека једном када пажљиво прочита досије каже шта мисли – да ли су припадници 37. моторизоване бригаде и њен командант одговорни за злочине над ненаоружаним цивилима чија су тела откривена у Рудници?

Новинар агенције Сенсе из Хага, сарадник на изради досијеа „Рудница” и члан УО Фонда за хуманитарно право