ММФ чека решења за јавна предузећа

У седиште Међународног монетарног фонда у Пенсилванија авенији у Вашингтону требало би ових дана да стигне писмо о намерама и меморандум економске политике наше владе у коме ће се, између осталог наћи и план реорганизације четири највећа јавна предузећа („Електропривреда Србије”, „Србијагас”, „Железнице” и „Путеви Србије”). Тек након тога Борд директора ММФ требало би, 23. фебруара, да нам одобри аранжман из предострожности.

После смањења једног дела плата и пензија, што је био темељ фискалне консолидације и усвајања акционог плана за покретање стечаја над 188 предузећа у којима ради око 5.000 радника, пред нашим властима је остао, чини се, ништа мање лак посао. Смањење броја запослених у јавном сектору по пет одсто до 2017. године, реформа јавних предузећа и приватизација преосталих 220 предузећа са већинским државним капиталом из портфолија Агенције за приватизацију.

У Фискалној стратегији, коју је влада недавно усвојила, види се какав је план државе за четири највећа јавна предузећа („Електропривреда Србије”, „Србијагас”, „Железнице” и „Путеви Србије”), која ће бити показни пример преко којих ће се мерити успех ове реформе. План је, иначе, направљен у сарадњи са Светском банком.

Када је о „Електропривреди” реч, потребно је поједностављење организационе структуре компаније, али и смањење броја запослених.

План финансијског реструктурирања ће, између осталог, садржати и мере које за циљ имају побољшање наплате утрошене енергије. У Фискалној стратегији као једна од обавеза наводи се проналажење мањинског приватног партнера који би могао додатно да побољша одрживост компаније и обезбеди професионални менаџмент.

„Србијагас”, са друге стране, мораће да прода имовину која се не користи за обављање основне делатности. Нагласак ће бити на побољшању наплате, увођењу таксе на транзит гаса и решавању проблема с компанијама које су највећи дужници. Ту се пре свега мисли на „Азотару”, „Петрохемију”, МСК и „Железару Смедерево”.

„Железнице Србије” преживеће организационе и статусне промене. Компанија ће бити подељена, у складу са искуствима из земаља ЕУ, на предузећа из области путничког саобраћаја, теретни саобраћај, предузеће које ће се бавити инфраструктуром и на холдинг компанију, пише у Фискалној стратегији. Промене ће пратити и реорганизација менаџмента. И у „Железницама” је предвиђено смањење броја запослених. Сектор теретног саобраћаја неће добијати субвенције из буџета и радиће по тржишним принципима од јануара 2018. године, у складу са препорукама Светске банке.

Ово предузеће, кога држава субвенционише са 13 милијарди динара, требало је да буде реорганизовано још прошле године. И то су они најављивали као готову ствар. Њихов план је био трансформација у холдинг компанију тако што би имали једно контролно предузеће („Железнице Србије”) и два зависна („Инфраструктура” и „Србија воз” ).Предузеће за инфраструктуру би се финансирало из буџета, као и путнички превоз, док би се транспорт робе финансирао тржишно. Међутим, како се незванично може чути, Светској банци се такав предлог није свидео и тражено је да превоз путника и транспорт робе буду раздвојени у два независна предузећа.

„Железнице Србије” очекује и либерализација тржишта. Без обзира на то што је ово предузеће недавно признало да би то за нашу транспортну компанију била неравноправна тржишна борба, директива Европске уније то намеће. Дакле, сви који имају лиценце и одговарајуће сертификате моћи ће ускоро да саобраћају нашим пругама. А држава ће наплаћивати накнаду за употребу железничке инфраструктуре.

Очекује се и да спајање ЈП „Путеви Србије” са предузећем ,,Коридори Србије” буде завршено до краја марта ове године, како би убудуће изградња и одржавање путева била у надлежности једног предузећа. Та два предузећа требало је да буду спојена до краја прошле године, али „Коридори Србије” су под разним изговорима одуговлачили враћање у окриље „Путева Србије”, одакле су и потекли пре пет година. Иако су издвојени да би руководили финансирањем и изградњом, али и убрзали завршетак аутопутева, показали су се неефикасним што се закључује из чињенице да пројекти касне у просеку три године. Процењено је да би њиховим спајањем и трошкови били мањи за 15 до 20 одсто.

У склопу реформе биће размотрени износи путарина, док ће се радити и на побољшању уговора о одржавању путева. Циљ је остварити уштеде и повећати ефикасност система и на тај начин смањити потребе за субвенцијама из буџета. Разматраће се опције за изградњу и одржавање путева путем концесија будући да више нема простора за задуживање.