Рећи „не” да звучи као „да”

Сигурно се свакога дана неко нађе у ситуацији да треба да каже „не” пријатељу, члану породице, шефу, колеги, па чак и самом себи. Да ли и како говоримо „не” од суштинског је значаја за квалитет живота те особе. То је реч која мора да се каже достојанствено и делотворно, а љубазно. Психолози кажу да је вештина изговорити позитивно „не”, јер је уосталом и читав живот баланс између „да” и „не”. Не чуди да се ова тема нашла међу корицама књиге „Моћ позитивног не” др Вилијама Јурија, антрополога, консултанта и медијатора, светског стручњака за психологију преговарања ангажованог од Уједињених нација да посредује у решавању сукоба, почев од рударских штрајкова до грађанских ратова широм света. Харвардски професор читаоце упућује како да из позиције самопоштовања и поштовања других кажу „не” свему што их угрожава, што им не одговара или им је непријатно.

„Не”, најмоћнија и најпотребнија реч у сваком језику, данас је уједно и најдеструктивнија реч, па је многима тешко да је изговоре. Универзални проблем настаје у ситуацијама када је треба изговорити кројачима сопствене судбине, то јест људима од којих зависимо. Када др Јури пита ученике на својим семинарима за извршне менаџере због чега им је тешко да кажу „не”, најчешћи одговори су: „Не желим да ми пропадне посао, не желим да покварим однос са њим, не желим да их увредим, плашим се да би могли да ми се освете…”

И ту сви упадају у троструку замку. Кажу „да”, мада желе да кажу „не”, само да би угодили оном другом, купујући лажни привремени мир. Када шеф замоли сарадника да ради током викенда, а планирао је да са партнером негде отпутује, зашкргутаће зубима и пристати, плашећи се да ће остати без унапређења које жели, чак и по цену да запостави сопствени породични живот.

Супротно угађању је нападање. Угађање проистиче из страха, а нападање из љутње, наравно, кад човек плане и кажемо „не” на начин који ће повредити другог и који је лош по њихов однос. Сваки пут кад људи нападну једни друге, коју поруку заправо шаљу? У сржи сваког деструктивног сукоба на свету, био он велики било мали, налази се толико помињано „не”. Шта је тероризам него велика претња савременог доба, ако не и ужасан начин да се каже „не”!

Трећи уобичајен приступ је избегавање. Не кажемо ни „не” ни „да”. Избегавање је врло честа реакција на сукобе у данашње време, посебно у породицама и радним колективима. Али, избегавање може особу да кошта здравља, подиже притисак и ствара чиреве, а може да кошта и здравља фирму, јер се проблеми множе док не прерасту у неизбежну кризу. Као што је Мартин Лутер Кинг једном рекао: „Наши животи почињу да се завршавају оног дана када почнемо да ћутимо о ономе што је важно.”

Ипак, када неко уме правилно да користи „не”, ова реч има моћ да из корена промени његов живот. Ако човек научи да каже „не” вешто и мудро, моћи ће да створи оно што жели, заштити оно што му је важно и промени оно што не функционише. То су, сматра др Јури, три велике предности позитивног „не”. Јер, када једном овлада вештином позитивног „не”, она може да му пружи нешто непроцењиво: слободу да буде оно што заиста јесте и да уради оно због чега је овде.

Вероватно је највећа грешка коју прави онај ко некоме изговара „не” баш то што почиње од „не”. Преформулише ли своје „не” звучаће као да је рекао „да”. Уместо: „Нема играња док не завршиш домаћи”, свом детету може рећи „Можеш да се играш кад завршиш домаћи”. Позитивно „не” захтева да особа уради управо супротно – да заснује своје „не” на томе за шта заправо јесте.

Сада се запитајмо које „да” се крије иза нашег „не”, препоручује конкретно др Вилијам Јури. Одговор није увек очигледан. Иако углавном знамо свој став, често га не испитамо како бисмо открили своје дубље интересе и потребе и показали наш систем вредности.

Следећи изазов је да припремимо другог да каже „да” нашем „не”. Другим речима, како да олакшате другоме да прихвати ваше одбијање и уважи ваше потребе? Тајна није у томе да га одбацимо, већ да урадимо супротно – да га поштујемо. Под поштовањем се не подразумева угађање, већ то да некога ценимо као човека, људско биће, исто као што бисмо волели да други цене нас. То је за наше добро. Очигледан разлог јесте тај што је делотворно. Рецимо, ако имамо посла с наоружаним криминалцем, прво правило је да будемо учтиви. Звучи банално, али то су изузетно опасни и анксиозни људи. Да бисмо смирили ситуацију, први корак је указивање поштовања.

Саопштавање позитивног „не” захтева вештину и тактичност. Замислимо, на пример, да добијемо позив да говоримо у организацији у локалној заједници, а то не желимо. Ево како то саопштити? „Драго ми је што сте се јавили и што чујем да да центар обавља одличан посао. Из породичних разлога не преузимам никакве додатне обавезе у овом периоду. Идуће године, ако још будете заинтересовани, биће ми драго да размотрим вашу понуду. Хвала што сте ме се сетили.”

Када би морао да сажме вештину позитивног „не” у метафору, др Јури би је описао као штит. Он штити нас и наше „да”, а не повређује другог.

Насупрот томе, негативно „не” је мач одбијања. Напада и не обазире се на однос. Колико год било примамљиво да одбијемо и нападнемо када кажемо „не”, не треба да сметнемо с ума да је наша основна намера и суштина да заштитимо и одбранимо себе, а да не повредимо другог.

Други можда неће желети да чује наше „не”. Можда ће да пориче и да буде шокиран. Можда ће да се претвара да нас није чуо или да је заборавио шта смо рекли. Понекад зато морамо да кажемо „не” неколико пута док други не схвати поенту.

И следећи објашњења и тумачења др Јурија, дошли смо до последње фазе позитивног „не”. Време је да пожњемо оно на чему смо вредно радили. Јер, циљ није само рећи „не” него рећи „не”, а ипак доћи до „да” – преговарањем.

Један од најраније забележених преговора описује како Аврам одважно преговара с Богом. Када се Бог поверио Авраму да ће уништити градове Содому и Гомору због грехова њихових грађана, Аврам се усудио да божјем плану каже „не” на позитиван начин упитавши: „Да ли ћеш уништити и недужне с кривима?” Овим „не” Аврам је заправо рекао „да” – за вредност људског живота. Дакле, уз позитивно „не” могуће је заузети се за оно што је исправно без угрожавања драгоценог односа. Могуће је рећи „не” и најмоћнијем бићу, а ипак доћи до „да”.

Људи имају обичај да се удаље једни од других након што кажу „не”. Међутим, позитивно „не” нам омогућава да имамо чак и ближи и аутентичнији однос с другим уколико је то оно што желимо.

Треба вежбати. Добро је рећи „не” макар једном дневно у случајевима који су значајни. Нема сумње да позитивно „не” захтева храброст, визију, саосећање, доследност, стрпљење и истрајност. Али, упамтимо, имамо право да кажемо „не” шефу, кључном клијенту, супружнику, детету, родитељу, пријатељу... Заправо, имамо дужност према себи да кажемо „не” онда када је то заиста потребно. Начин на који кажемо „не” понекад делује занемарљиво, али с временом може да заузме значајну улогу у нашим животима. Када на позитиван начин кажемо „не”, ми себе награђујемо. Стварамо време и простор за оно што желимо. Штитимо оно што нам је важно. Мењамо околности набоље, а при том чувамо пријатеље, колеге, клијенте… Укратко, остајемо доследни себи!