Изговор не може да замени зуб

Постајемо људи који се једва осмехну, иако бисмо понекад то заиста хтели.Не могу Срби да покажу зубе као Швеђани, зато што их, ако је веровати истраживањима и студијама, посебно они старији, често и немају. Кажу да у Шведској стоматолошки картон користе за идентификацију човека уместо отиска прста (што не важи за азиланте и осуђенике у затворима), јер је неко давно срачунао да постоје милиони комбинација у вилици, ако се рачунају постојећи и надомештени зуби. Др Ивана Марковић, доктор стоматологије, и др Никица Бургермајстер, специјалиста оралне хирургије, као и њихове колеге које чине тим у ординацији „Омнидент” у Београду, свесни су стања у устима обичног света као и немаштине која их удаљава од зубарске столице. Ипак не престају да понављају да се може много тога променити уз мало труда и својим оптимизмом просто одударају од других.

– Питање опште здравствене културе јесте једном годишње отићи код стоматолога и тражити да некоме направи „пресек” стања у устима. Да се види да ли неки зуб недостаје, каква је кост у вилици, слузокожа, језик, пљувачне жлезде. Чињеница је да је онај коме недостаје неки кутњак озбиљно угрожен. Човек који нема зубе не може да жваће храну па оптерећује желудац, а све хранљиве материје с којима би нешто већ требало да се догоди у устима само пролете кроз грло даље у стомак – упозорава одмах на почетку др Марковић.

Увек постоји неко решење

И онима који се „плаше зубара и његове столице” објашњава:

– Не признајем страх од бола, јер данас постоји сијасет анестезија и начина да се избегне и најмањи непријатни осећај, па чак и они који се патолошки плаше стоматолога могу да буду релаксирани медикаментима док не схвате да нема разлога за драму.

Значи, можемо да претпоставимо да је пацијент дошао и отворио уста...

– Кад зубар установи шта му недостаје а пацијент узврати да нема новца да плати протетичке радове, стоматолог мора да понуди различита решења, привремена, прелазна, протезицу која ће бити корисна у неколико наредних месеци или две-три године док не буде новца за неко коначно сређивање. Као и све што је много важно, а здравље и зуби ваљда то јесу, подразумева се неко решење, попут кредита, плаћања на рате преко синдиката или шта већ. Дакле, ономе ко нема кутњаке може да се направи протеза, мост, уграде имплантати ако има довољно кости у вилици, али пацијент мора да зна који су разлози за свако од тих решења – додаје докторка.

Ипак питамо: шта када пензионер прима мање од 25.000 динара и нема могућности да размишља о улагању у зубе?

– Нема потребе да говоримо о томе да смо сиромашно друштво, да многи немају ни за основне животне потребе. Таквим пацијентима у дому здравља може да се направи протеза за три-четири хиљаде динара која ће испунити основну улогу и омогућити човеку да може нормално да једе – узвраћа др Никица Бургермајстер.

И додаје узгред важну чињеницу – да каријес није наследан, како неки правдају небригу о зубима, али јесу лоше навике.

– Родитељи могу остати без иједног свог зуба, а да дете има одличне зубе. Важно је да малишан не прави исте грешке као и одрасли у погледу прања зуба, да не пије сок или млеко са медом пре него што пође у кревет. Када се увече оперу зуби, једино још вода може да се пије, ништа друго. А тек луди темпо живота у коме је родитељима кеса грицкалица, лепљивих и пуних угљених хидрата, избор за ужину. Од њих настаје каријес уништавајући млечне зубе који чувају место за сталне зубе и не смеју да буду изгубљени пре времена – упозорава др Марковић.

– Клинцима су интервенције кратке и ефикасне, али погрешно је уверење неких родитеља да би своје дете требало да воде код зубара тек када пође у школу, мада се све заблуде гомилају већ од основног питања: када почиње прање зуба? Ми увек одговарамо: од оног момента када се појаве, у шестом месецу – додаје докторка Марковић.

Зубе би требало прати два пута дневно, ујутру после доручка и увече пред спавање, додаје Никица Бургермајстер. Схватамо да је то лако препоручити одраслима, али како беби од шест месеци „опрати“ њена два зубића.

Дневни рат са бактеријама

– Требало би их прати чим се појаве, али без пасте за зубе. У принципу, паста је секундарна ствар, све које се продају код нас су добре и садрже довољну количину флуора. Има и оних које садрже посебне додатке, да освеже дах, али најважнији је рад четкицом, и то пред огледалом, тако да човек гледа шта ради. Децу не треба пустити „да неће“ да перу зубе, јер ће имати лоше зубе. Бактеријска флора у устима је много агресивнија и опаснија него она која се налази на крају система за варење. Доказ за то је да су бактерије које имамо у усној дупљи способне да униште најтврђе – глеђ, ткиво тврђе и од кости. Стоматолог рецимо дијамантским сврдлом прави рупу у глеђи зуба, а бактерије су у стању, уколико им то дозволимо, да га униште ензимима и свим оним што луче. Дакле, прањем зуба их ометамо да се размножавају јер ће оне увек бити у устима и, нећете веровати, почињу да се обнављају минут пошто одложите четкицу после прања. Дакле, водимо дневни рат са њима. Зато деци дајемо таблетице или течност која обоји плак да им покажемо умеју ли добро да перу зубе – наводи др Марковић.

Обуком пацијената нико се не бави, а то је суштина многих проблема, уверена је др Ивана Марковић, која се у Београд вратила после вишегодишњег рада у иностранству и која каже да се многа искуства, рецимо из Шпаније, могу пренети код нас јер ни код њих није одувек било „послушних пацијената”

– Много ће још времена протећи док наши људи код лекара не буду долазили у 90 одсто случајева зато што их нешто боли. Кад му проблем буде решен, пацијент се не појави годинама, мада зубе ваља одржавати, јер стоматологија је нешто налик на биолошку архитектуру. Суштинска ствар је да је човек као машина, како ће функционисати зависи од горива које користи, дакле од хране коју једе, а да ли ће моћи да је обради и свари зависи и од зуба које има – додаје др Ивана Марковић. Не пропушта да подсети да је напредак у технологији велики савезник у послу којим се она и њене колеге баве, из године у годину бољи су инструменти, материјали и опрема која им је на располагању.

Не знају сви све

– Али нису сви стоматолози обучени, а ипак се баве одређеним сегментом стоматологије, на пример имплантатологијом која је супспецијализација оралне хирургије. Не могу сви да раде све, јер немају искуства и знања. Зато сам уверена да би и младим стоматолозима на почетку каријере, после стажирања, добродошло да обавезно раде са неким искуснијим зубаром. Они ће можда и због сујете вероватно рећи да су све научили, а и јесу школски, али су без искуства, а то је као када имате рецепт за неки колач па не знате да ли треба да га ставите у загрејану или хладну рерну. У случају грешке при печењу пропашће колач, али ако ординацији не испадне како ваља, пацијент ће се наћи у проблему – осврће се наша саговорница на невоље које могу неочекивано да се појаве.

– Имплантати јесу изузетна ствар, заиста, али пометња настаје када пацијент види да се на интернету рекламирају они који коштају 300 евра – корејски, кинески –и радије би те него оне швајцарске од 700 евра израђене од провереног титанијума и подвргнуте свим могућим испитивањима и проверама у лабораторији – подсећа др Марковић, док др Бургермајстер појашњава:

– Имплантат је најбоље решење и увек може да се угради, само је питање да ли је пацијент здрав и спреман да се жртвује. Знајте да ће и Британац себи тешко да приушти имплантат јер је то заиста скупа ствар, али има јефтинијих могућности, јер уосталом пре три деценије није било имплантата а људи су имали лепе зубе. То је као избор аутомобила, од мерцедеса, БМВ-а до неког приступачнијег модела, да свако може нешто да вози – покушава да буде конкретан специјалиста оралне хирургије.

Ипак, обоје се слажу да је, упркос томе што стоматолози зависе од прихода који остваре од пацијената, врло важно да са њима успоставе однос као некад, када је лекар био пријатељ људи које лечи, прате младе и увек им препоруче оно што би рекли свом детету.

--------------------------------------------------------------

Како се перу зуби

Десноруки подигну леву усну и образ и полуротационим покретима од десни надоле чисте спољну површину зуба, па потом унутрашњу од непца, а онда иду четкицом одоздо навише и од десни чисте спољну површину доњих зуба, па то исто раде са унутрашње стране зуба. Онда се прелази на десну страну, да би потом на ред дошао језик, од корена према врху, и образи изнутра. Свако прање зуба краће од три минута, по др Ивани Марковић, није прање. Кад је реч о четкици, она мора увек да изгледа као да је нова и мења се свака три месеца или раније ако постане „разбарушена“.

--------------------------------------------------------------

Ако пацијент тражи...

Шта радити када неко инсистира на лепшим зубима, иако су му сви здрави, али нису по положају или по величини „довољно добри“. Др Ивана Марковић се тим поводом сетила случаја младог пацијента који је још у кости носио „тројку“, али она није израсла јер се није ослободио простор између двојке и четворке. Момак је имао беспрекорне зубе, само је требало протезом направити већи размак да се недостајући зуб ортодонтски спусти на своје место и проблем буде решен.

– Може пацијент да инсистира, али оправдање за нове крунице мора да постоји – објашњава докторка.

– Врло су модерне и тражене фасете, замена за глеђ, иначе љуспице од композита које се лепе на зуб. Као маска на зубу, али оне не иду испод десни, па између фасете и десни настаје степеник у коме се накупљају бактерије, праве наслаге и каријес и ти проблеми неминовно доводе до нове крунице – наводи примере наша саговорница.

--------------------------------------------------------------

Не жвакати цео дан

Жвака мења пе-ха вредност у устима и подстиче лучење пљувачних жлезда. Све што је претерано не ваља, па ни жвакање жвака током целог дана, јер се разблажи желудачни сок па варење постаје лоше, али сасвим је сигурно да жвака не може да замени четкицу и прање зуба, истиче др Ивана Марковић.