Од јефтине нафте штедимо милијарду евра

Док некоме не смркне, другоме не сване, каже наш народ. Цена нафте на светском тржишту у протеклој години готово је преполовљена, због чега губе извозници, али уколико би се задржала и током ове године, вредност нашег увоза у 2015. била би мања за милијарду евра, указао је недавно Стојан Стаменковић, координатор истраживачког пројекта часописа „Макроекономске анализе и трендови” Економског института. Ако је веровати Међународној агенцији за енергетику (ИЕА), у наредних пет година очекује се тек скроман раст глобалних цена нафте.

ИЕА верује да ће цене нафте са садашњег нивоа од 50 до 55 долара за барел порасти на 73 долара у 2020. години, што би и на дужи рок благотворно деловало на нашу економију, биланс спољне трговине, као и на укупне државне финансије.

Међу првих пет одсека са највећим учешћем у српском увозу, који је у прошлој години вредео 20,6 милијарди долара, нафта и нафтни деривати су на другом месту са 1,8 милијарди долара.

– Према томе, све процене у вези са БДП-ом, равнотежом у платном билансу, простором за задуживање са гледишта екстерне ликвидности – имају везе са променама цене нафе – закључује Стаменковић.

Цене нафте су пре јуна 2014. премашивале 100 долара, а од јуна су пале око 50 одсто.

Кретање цене нафте има везе и са ценом природног гаса, што нам такође иде наруку. Цена руског гаса за већину чланица Европске уније и Турску могла би ове године да падне за 35 одсто због појевтињења нафте, пренеле су у петак (13. фебруара) руске „Ведомости”, позивајући се на прогнозе руског министарства економије.

Међу првих пет одсека са највећим учешћем у српском увозу природни гас је у 2014. био на четвртом месту, са 807,5 милиона долара.

Укупна вредност спољнотрговинске размене Србије у 2014. години вредела је 26,68 милијарди евра, што је за 217 милиона евра, или 0,8 одсто, више него у претходној години. Извоз је у 2014. вредео 11,15 милијарди евра, што је за 160 милиона евра или 1,4 одсто више него у у 2013, а увоз 15,52 милијарде евра, што је за само 57 милиона евра, или 0,4 одсто, више него у претходној години.

Покривеност увоза извозом у 2014. години била је 71,9 одсто и већа је од покривености у истом периоду претходне године, када је износила 71,1 проценат.

У 2015. годину се ушло са благо растућим трендом извоза и благо опадајућим трендом увоза, указао је Стаменковић. Према његовим речима, још је рано за прогнозе. У прошлој години, од 10 индустријских грана само у три је забележен раст производње, и то у фармацеутској и прехрамбеној индустрији и индустрији неметала. Улазимо у 2015. годину са стабилном тенденцијом раста у прехрамбеној индустрији, која учествује са једном четвртином у прерађивачкој индустрији, додао је. Према његовим речима, у 2014. у аутомобилској индустрији забележен је пад од три одсто у односу на годину раније, али је са 1,9 милијарди евра вредности извоза она и даље на првом месту. Одржавање постојећег нивоа продукције и извоза аутомобилске индустрије у 2015. било би, како је казао, значајно за укупан извоз Србије.

Прехрамбена индустрија имала је у 2014. раст од око пет одсто и на другом је месту по вредности извоза са око 1,3 милијарде евра, навео је Стаменковић. Према његовим речима, производња метала могла би да буде значајна за извоз земље уколико „Есмарк” купи „Железару Смедерево” и повећа производњу и извоз челика, од чега ће значајну корист имати и домаћа прерађивачка индустрија.