Але и бауци плаше прваке

Скопље – Не прође школска година у Македонији, а да се родитељи не пожале на непримерену садржину уџбеника и лектире. Једнима смета „погрешна” историја, другима верско претеривање, трећи замерају због неконтролисане употребе страних речи и израза...

Ових дана, једна брижна мајка јавно је изразила забринутост због морбидног садржаја лектире за основце, а онда су кренуле полемике. Једни подржавају забринуту мајку други окривљују Министарство за образовање и састављаче књига из којих уче њихова деца.

Дотична мати је, прочитавши лектиру њеног синчића, алармирала медије и препричала им најморбидније народне приче, попут оне у којој је дете стављено у ужарену рерну, али на срећу, није испечено. Одлучила је да не дозволи да њено дете доживљава стресове читајући књиге.

Спорне народне приче за децу објављене су у књижици под насловом „Чаробне приче балканских народа”, и у већини од 24 приче приповеда се о вампирима, змајевима и караконџулама. Издавач је реномирана издавачка кућа „Детска радост” из Скопља, а све приче је одабрао и приредио покојни универзитетски професор Томе Саздов, признати стручњак за народну књижевност.

Из Министарства за образовање нема званичног одговора, а незванично кажу да је реч о народним причама за децу, које нису сметале генерацијама ученика, те да је реакција неких родитеља „хир градских скоројевића”.

Такво мишљење дели и професор Оливера Божиновска, наставник у ОШ „Климент Охридски” у Скопљу. „Мене лично не изненађују реакције родитеља на садржину лектире јер је реч о људима чија су деца одрасла у вртићима и била лишена бакиних и декиних прича, на којима смо се ми образовали и васпитавали”, каже Божиновска и појашњава: „По новим програмима та лектира није обавезујућа али је веома важна за основно образовање и васпитање. То што се у причама помињу вампири, аждаје и друга натприродна бића, искуство је показало, није штетило генерацијама ученика. Треба ли помињати да наставници редовно, објашњавају поруку сваке приче, а она је увек иста; да добро на крају побеђује зло”, закључује наша саговорница.

Издавачи тврде да они штампају оно што одобре министарства и да нису криви за садржину штампаних књига, па и лектире за основце. Наставници се жале на Министарство образовања и низак квалитет уџбеника које оно прихвата и увршћује у образовни програм. У ресорном министарству су категорични да све уџбенике састављају врхунски стручњаци и посредством конкурса чије комисије су, такође, састављене од експерата за сваки школски предмет.