Ale i bauci plaše prvake

Skoplje – Ne prođe školska godina u Makedoniji, a da se roditelji ne požale na neprimerenu sadržinu udžbenika i lektire. Jednima smeta „pogrešna” istorija, drugima versko preterivanje, treći zameraju zbog nekontrolisane upotrebe stranih reči i izraza...

Ovih dana, jedna brižna majka javno je izrazila zabrinutost zbog morbidnog sadržaja lektire za osnovce, a onda su krenule polemike. Jedni podržavaju zabrinutu majku drugi okrivljuju Ministarstvo za obrazovanje i sastavljače knjiga iz kojih uče njihova deca.

Dotična mati je, pročitavši lektiru njenog sinčića, alarmirala medije i prepričala im najmorbidnije narodne priče, poput one u kojoj je dete stavljeno u užarenu rernu, ali na sreću, nije ispečeno. Odlučila je da ne dozvoli da njeno dete doživljava stresove čitajući knjige.

Sporne narodne priče za decu objavljene su u knjižici pod naslovom „Čarobne priče balkanskih naroda”, i u većini od 24 priče pripoveda se o vampirima, zmajevima i karakondžulama. Izdavač je renomirana izdavačka kuća „Detska radost” iz Skoplja, a sve priče je odabrao i priredio pokojni univerzitetski profesor Tome Sazdov, priznati stručnjak za narodnu književnost.

Iz Ministarstva za obrazovanje nema zvaničnog odgovora, a nezvanično kažu da je reč o narodnim pričama za decu, koje nisu smetale generacijama učenika, te da je reakcija nekih roditelja „hir gradskih skorojevića”.

Takvo mišljenje deli i profesor Olivera Božinovska, nastavnik u OŠ „Kliment Ohridski” u Skoplju. „Mene lično ne iznenađuju reakcije roditelja na sadržinu lektire jer je reč o ljudima čija su deca odrasla u vrtićima i bila lišena bakinih i dekinih priča, na kojima smo se mi obrazovali i vaspitavali”, kaže Božinovska i pojašnjava: „Po novim programima ta lektira nije obavezujuća ali je veoma važna za osnovno obrazovanje i vaspitanje. To što se u pričama pominju vampiri, aždaje i druga natprirodna bića, iskustvo je pokazalo, nije štetilo generacijama učenika. Treba li pominjati da nastavnici redovno, objašnjavaju poruku svake priče, a ona je uvek ista; da dobro na kraju pobeđuje zlo”, zaključuje naša sagovornica.

Izdavači tvrde da oni štampaju ono što odobre ministarstva i da nisu krivi za sadržinu štampanih knjiga, pa i lektire za osnovce. Nastavnici se žale na Ministarstvo obrazovanja i nizak kvalitet udžbenika koje ono prihvata i uvršćuje u obrazovni program. U resornom ministarstvu su kategorični da sve udžbenike sastavljaju vrhunski stručnjaci i posredstvom konkursa čije komisije su, takođe, sastavljene od eksperata za svaki školski predmet.