Гласови различито вреде

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 5.фебруара – Милионе Американаца данас тресе изборна грозница у којој ће лакше сазнати– ко је добио више њихових гласова него ко је тријумфовао по броју освојених „бодова”. Овде је, наиме, усавршен систем да надметања доносе неколико резултата, тако да кандидат с већом непосредном подршком грађана може да испадне губитник, а онај с мањом потпором– победник.

То ти је као у кошарци: погодак може да вреди један, два и три поена, зависно од места с кога си пуцао, покушава познавалац да објасни заплет.

Посматрачу из Европе ствари изгледају другачије, као парадоксална сцена– у којој на истој тезги стоје два истоветна артикла, али с битно различитом ценом, или као оспоравање простог рачуна (у шта спада пребројавање гласова) тако да један и један ипак нису два…

Правила се, наиме, разликују од једне до друге средине. Негде гласају само чланови странака, негде и њихови симпатизери. Изјашњавају се о претендентима на листићима, али се онда то прерачунава у број квартних, обласних делегата чији број не мора да одрази укупан број освојених гласова у некој од савезних држава. По таквом поступку, нарочито израженом у Демократској партији, недавно је у Невади више гласова добила Хилари Клинтон, али је Барак Обама освојио једног делегата више од ње.   

Стога се ретко ко усуђује да прогнозира „истински исход” данашњег гласања– званог „суперуторак”– у више од 20 савезних држава о страначким претендентима за председника САД. Пребројавање гласова потрајаће до сутра (последња биралишта се затварају у пет сати, у среду, по европском времену), за чим ће уследити збрајање, по окрузима, освојених делегатских мандата, који ће на партијским конвенцијама дефинитивно прогласити своје кандидате за будућег шефа Беле куће.

На делу је, заправо, комбинација непосредног гласања а посредног одлучивања на скупу страначких делегата. Индиректности доприносе и суперделегати (носиоци разних функција) које нису изгласавали грађани већ су одређени „одозго”…

Републиканци имају једноставнију процедуру. Местимично– врло упрошћену, јер у осам савезних држава онај ко добије више гласова осваја сва делегатска места. Могућно је, тако, да са само неким гласом више освоји– све локалне делегатске мандате.

Актери знају, наравно, у шта су се упустили. Акције за придобијање бирача су усредсредили на места која ће им донети више делегата.

Данас се „сече највећи изборни колач унутар две главне партије”. Демократи ће расподелити 1.681 делегатски мандат, од 2.025, колико је потребно Клинтоновој или Обами за страначку председничку номинацију. Републиканци ће распоредити 1.023 делегатска звања од 1.191 неопходног да номинацију међу њима добију најизгледнији– Џон Мекејн или Мит Ромни, с којима се још надмећу Мајк Хакеби и Рон Пол.

Главни данашњи згодитак је– Калифорнија, која даје највећи број делегата. Следе, државе Њујорк, Илиноис.

Према последњим анкетама, у Калифорнији је „мртва трка међу демократама”, док у Њујорку убедљиву предност има Клинтонова као и Обама у Илиноису. Код републиканаца се предвиђа „увећање предности Мекејна над Ромнијем, који оспорава по њега неповољне резултате истраживања јавног мњења”.

Однос снага је неизвеснији међу демократама, који претендују на историјску промену– да први пут на чело САД дође жена или црнац. Уочи данашњег изјашњавања, Клинтонова и Обама су се сложили у једном – да ни овај „суперуторак” неће одлучити победника у њиховом надметању.

Стручњаци прогнозирају да ће се тај дуел продужити. Бар до 4. марта када се изјашњавају „врло индикативни” Тексас и Охајо. Неки не искључују ни могућност да се драма отегне све до августовске страначке конвенције.

Истраживања показују да је воља Американаца за променама већа него нада да ће им се жеља испунити. У недавној анкети Галупа, чак 73 одсто испитанима је рекло да је незадовољно постојећим стањем, али је у потоњој анкети АП и Јахуа– 44 процента казало да „не очекује битне промене, ко год да постане председник САД”.    

Упркос таквом песимизму, одзив бирача је досад често премашивао просек. Томе су, извесно, допринела и рекордна финансијска улагања претендената у мобилизацију „базе”. Али и спознаја младих, коју је изразио један калифорнијски студент: „Колико год гласање било безнадежно, негласање је још горе.”