Мрак над Крагујевачким упориштем културе

Крагујевац – Гашење једине праве књижаре у Крагујевцу је готово извесно: нови власници ТП „Србија”, у чијем се локалу налази књижара „Светлост”, по свему судећи немају намеру да продуже сарадњу са „Стубовима културе” и обнове уговор о закупу. Како сазнајемо, простор у коме се књига продаје више од пола века већ је премерен и спреман за адаптацију, а то значи да би прва престоница модерне Србије, град са 200.000 становника, 30.000 ђака и 12.000 студената, ускоро могла остати без једног од последњих упоришта културе.

На ову вест први је реаговао шеф књижаре Небојша Грујић, човек који већ више од једне деценије повезује Крагујевчане са књигом.

– Уколико књижара буде угашена, а готово је извесно да ће се то десити, без претеривања се може говорити о својеврсном културном геноциду – каже за „Политику” Грујић.

Једини спас Грујић види у новом Закону о издаваштву у коме, како каже, стоји да се простор у коме се налазе књижаре може куповати и продавати, али се његова намена не може мењати.

– Тај закон би, како чујем, требало да буде донет по скраћеном поступку. Међутим, уколико књижара буде исељена брзо, све ће пасти у воду – вели Грујић.

Ненад Кебара, књижевник и књижар, сматра да је за овакав развој догађаја крива локална власт.

– Уместо да улаже у развој културе, градска власт је перманентно урушава. Хвали се културном традицијом Крагујевца, а најатрактивнији простор даје фантомским агенцијама, које би свој посао могле да обављају из једне или две канцеларије. Истовремено, легате који су идеална места за књижаре и друге културне манифестације оставља да труну, како би на њиховом месту биле подигнуте нове грађевине – каже Кебара за наш лист.

И Грујић и Кебара сматрају да би гашење последње праве књижаре у граду било погубно за ђаке и студенте, а најмлађима би, како кажу, било онемогућено да формирају читалачку навику.

Грујић посебно истиче традицију крагујевачке књижаре, познате под именом „Светлост”, наглашавајући да је она, после Конове књижаре у Београду, најстарија у Србији.

Огорчен оваквим развојем догађаја, књижевник Слободан Павићевић подсећа да је пре неколико година у Крагујевцу укинута и „Просветина” књижара.

–Најбоље би било да их све претворимо у банке, да од њих направимо кладионице, а можда и касапнице – цинично примећује Павићевић.

Према речима директора Спомен музеја „21. октобар”, књижевника Владимира Јагличића, крај књижаре „Светлост” је само логична последица једног несолидног односа оних који је воде последњих неколико година.

– Уместо културних, преовладали су трговачки интереси, па је гашење „Светлости” само логичан крај тог процеса. Наравно да сам против нестанка књижаре, али таква места траже боље људе од ових који је сада воде – поручује Јагличић.

Према проценама неких маркетиншких кућа, Крагујевцу је, с обзиром на тржишне и културне потенцијале, потребно бар пет књижара као што је „Светлост”. Парфимерија и бутика, који би се, како сазнајемо, могли уселити у простор где књига живи више од пола века, овај град има сасвим довољно.