Да ли се Загреб одмиче од региона

Списак високих гостију који су били на инаугурацији нове хрватске председнице на неки начин је одударао од досад саопштених спољнополитичких приоритета Колинде Грабар-Китаровић.

Церемонији су присуствовали готово сви председници из региона, док су из Европске уније допутовали политичари нижег ранга.

Познато је да је током кампање Грабар-Китаровић досадашњем председнику Иви Јосиповићу замерала превелику окренутост суседима и запуштање сарадње с традиционалним пријатељима из западне Европе.

„Нема више спомињања регије, са суседима је темељ политика чистих рачуна”, рекла је на Марковом тргу.

„Борићемо се за хрватске националне интересе, јер ово је Хрватска. Ово је Хрватска, а не регија или ’регион’”, изјавила је раније.

Да ли помињање „регије” у помало негативном контексту наговештава да ће и Хрватска и регион морати да се одвикну од старог курса и привикну на заокрет нове председнице, која заједно с владом креира спољну политику, мада је улога владе и ресорног министарства ту објективно много већа?

Грабар-Китаровић сматра да је бављење стабилизацијом сарадње са земљама из суседства мање важно и корисно од побољшање односа с партнерима у ЕУ. Ово се пре свега односи на Немачку, којој Хрватска дугује захвалност од времена осамостаљења до уласка у Унију.

После чувеног „Лекс Перковић”, кад је влада Зорана Милановићамењала закон како не би дошло до изручења Јосипа Перковића Немачкој, односи Загреба и Берлина осетно су захладнели.

Иако је председница вероватно интимно разочарана што канцеларка Ангела Меркел није присуствовала инаугурацији – Берлин на такве догађаје шаље политичаре нижег формата – Грабар-Китаровић ће учинити све да унапреди односе с дугогодишњим партнерима у ЕУ.

Политичарка десног центра и бивша висока функционерка НАТО за такав заокрет има и аргументе. Јосиповић се већи део свог петогодишњег мандата трудио да нађе блискост са земљама из окружења. У време бившег српског председника Бориса Тадића чак је у томе значајно успео. Данас су односи са Србијом, кључни политички барометар региона, на незавидно ниском нивоу.

Томислав Николић продрмао их је изјавама о „српском Вуковару”, које су разгневиле хрватске домољубе. Грабар-Китаровић стартовала је запаљивим речима, називајући Србе из Хрватске – Хрватима. Много је нерешених отворених тема.

Да ли ће мењати политику према БиХ најављујући подршку „трећем ентитету”, као досад једино помињаном приоритету нове регионалне политике?

Али, присуство председника Албаније, Црне Горе, Косова, Македоније, Словеније, све тројице чланова Председништва БиХ и „поготово премијера Србије”, кога је Грабар-Китаровић издвојила, својеврстан је сигнал Загребу да регион и у будућности очекује да буде високо рангиран у спољној политици Хрватске. Колико због опште стабилности, толико и због обећане помоћи на путу дела ових држава ка ЕУ.

Регија од које Грабар-Китаровић најављује одмицање ипак остаје хрватска реалност, а у политичком, економском и сваком другом интересу Хрватске јесте да њена спољна политика буде отворена према свим подручјима.