Путин и Немачка на удару критика

Од нашег специјалног извештача

Лођ – Без сумње најчешће помињана реч која је могла да се чује на овогодишњем форуму „Европа–Украјина”, одржаном у пољском граду Лођу, јесте – Путин. Име руског председника стављено у изразито негативан контекст одзвањало је током дебата о изазовима са којим се данас суочавају Европа и Украјина. Додуше, немали број говорника имао је штошта да замери и Ангели Меркел, сматрајући да је погрешила што се јавно одрекла војног решења украјинског сукоба.

Међу најоштријима у критици Путина и Немачке био је познати пољски дисидент у време комунизма, а сада главни и одговорни уредник варшавске „Газете виборче” Адам Мичник, који је критиковао Меркелову и Оланда што су натерали украјинског председника Порошенка да у Минску потпише услове које је, како тврди, осмислио Путин.

„Не може се Путин третирати као нормални европски политичар који испуњава дата обећања”, каже Мичник. „Слажем се да војно решење не може да спречи рат, али сматрам да Путина можемо да зауставимо само силом.”

Оптужујући све оне у Пољској који заговарају да се новац не даје Украјини, већ пољским пољопривредницима да су „пета колона”, Мичник је поручио да су Руси криви за то што је Путин на власти. Према његовој оцени, за то постоје два решења: једно је оно што се десило либијском вођи Муамеру ел Гадафију, а друго је оно што се догодило Виктору Јануковичу, „премда Путин нема свој Ростов на Дону да се тамо сакрије”.

Геворг Мирзајан, коментатор московског недељника „Експерт”, међутим, поручује Пољацима и Украјинцима: „Не можете кривити Русију за све.” Према његовој оцени, Путин користи то што су радикални политички елементи ушли у Врховну раду (украјински парламент), али је и то само по себи проблем за саму Украјину.

„Циљ Путина и Русије је јасан, а то је уједињена федерализована неутрална Украјина”, каже Мирзајан и додаје да мисли на „посткримовску Украјину”, то јест Украјину после присаједињења Крима Русији.

„САД не желе да помогну Украјини, већ само желе да окруже Русију са свих страна и то је прави циљ америчког ангажовања у Украјини”, каже овај руски новинар за „Политику” и додаје да, с друге стране, Русија само демонстрира да може да уради исто што и САД. „Знам да је многима то тешко да схвате, али делом су Украјинци у праву када се жале на Путинове потезе, а делом је и Путин у праву јер у Украјини користи косовски преседан, који су направили Американци.”

Бењамин Зееб, директор немачке невладине организације „Пројекат за демократску унију”, у разговору за „Политику” истиче да не верује да тренутни курс руске политике иде у корист већинске руске популације. На питање зашто се цела прича о Русији усредсређује на Путина и да ли то служи томе да се он лакше демонизује, Зееб истиче да се толико говори о Путину јер је јасно да он усмерава овај тип руске спољне политике.

„Нема смисла демонизовати Русију и рећи да је то зла империја коју морамо крвљу зауставити. Та реторика нема смисла. Можда има за Украјинце који сада бране своју земљу. Али за остатак Европе је другачија ситуација”, каже он и додаје да не сматра да Русија представља безбедносну претњу за Немачку или Француску али представља изазов.

Професор Московског економског института Игор Чубајс каже за „Политику” да се од Путина прави мит, али и да сам Путин од себе прави мит. Он каже да је цела ситуација део пројекта „Руски свет”, који подразумева заштиту руске популације која живи изван граница Русије.

„Пројекат ’Руски свет’ је прерађен пројекат Коминтерне која је желела да револуција буде глобална. Рат у Украјини је руски експеримент који треба и другима да покаже шта им се може десити. Ако се план о децентрализацији Украјине оствари, и Доњецк и Луганск постану аутономни, Кијев ће практично плаћати за ова два региона која ће Русија користити”, каже Чубајс. „Руска пропаганда каже да Русији прете непријатељи, а заправо је главни руски непријатељ владајући систем који ствара непријатеље.”

Председник америчке Потомак фондације Филип Карбер оштрицу своје критике не усмерава толико на Путина колико на немачку канцеларку Ангелу Меркел и немачку политику. Према његовој оцени, огромна грешка је направљена прошле недеље на преговорима у Минску.

„Нисам против тога да Меркелова и Оланд оду и разговарају са Путином, али нису смели да у споразум не укључе давање Украјини система за одржавање прекида ватре. Уколико овај договор не успе, они би, искрено речено, требало да умукну. Меркелова је причала превише. Имала је више од 40 телефонских разговора са Путином који нису довели ни до чега. Због тога је време да умукне”, изричит је први човек ове утицајне америчке фондације, која има утицаја на одлуке у Вашингтону.

Карбер истиче да у Вашингтону полако нестаје стрпљења за политику Немачке и да су на Капитолу немачки политичари изгубили кредибилитет скоро као Путин.

„Уобичајено не волим да критикујем политичаре, али мислим да је политика Меркелове постала напорна. Какав ауторитет она има да каже жртви да се не брани. Када она каже да не може да пошаље оружје Украјини јер би то само повећало насиље, то је као када би жртви силовања рекли да се не брани јер ће доживети још више насиља”, каже Карбер и додаје да он, када заговара снабдевање Украјине оружјем, не говори о томе да им се да оружје да марширају све до источне границе, већ да им се да оружје како би престала да се пролива крв. „А после ћемо видети. Направимо прави плебисцит под контролом УН и ОЕБС-а и да видимо шта ће народ рећи.”

На опаску да је на Криму већ одржан референдум, Карбер каже да то није био референдум већ превара. „Када би УН организовале легитимни референдум у Донбасу, верујем да би 20 одсто било за Русију, 10 одсто за Кијев, док би 70 одсто људи рекло да их то не занима већ да само желе мир.”

----------------------------------------------------

Које оружје испоручити Кијеву

Председник америчке Потомак фондације Филип Карбер истиче да не заговара слање оружја Украјини већ „система за одржавање прекида ватре”. „То су системи који омогућавају да у реалном времену видите шта се догађа на терену, дакле комуникациона опрема. То су системи који спречавају другу страну да искористи примирје за напредовање својих снага, што значи да је потребно противтенковско оружје. Потом, неопходно је одржати стање тако да друга страна не може да користи масовну артиљерију да напада позиције под прекидом ватре, што значи потребни су противартиљеријски радари. Дакле, не заговарам снабдевање Кијева оружјем већ технологијом која служи за одржавање прекида ватре”, каже Карбер и додаје да уколико Запад верује у прекид ватре, онда би требало да Украјинцима да ове системе.