Шешељ се „свиђао” Милошевићу

Суђење лидеру српских радикала Војиславу Шешељу настављено је јуче по подне, али без тужитељке Кристине Дал која ни у четвртак прошле недеље није присуствовала седници која се одвијала иза затворених врата. Њено одсуство из суднице Шешељеви правни саветници доводе у везу са захтевом оптуженог да судско веће против ње покрене поступак за непоштовање суда зато што је док је у октобру прошле године боравила у Београду наводно приморавала неке људе да буду сведоци тужилаштва. На њеном месту у судници били су заступници тужилаштва Дарил Мундис и Лиса Бирсеј који су окончали испитивање вештака тужилаштва Ива Томића, аутора извештаја о „Идеологији Велике Србије у 19. и 20. веку”, у коме овај француски професор славистике тврди да постоји директна везе између четничког покрета из Другог светског рата и Српске радикалне странке

и закључује да је визију Велике Србије, са западним границама на линији Карлобаг–Огулин–Карловац–Вировитица, Шешељ заједно са Слободаном Милошевићем желео да оконча силом уклањањем несрпског становништва са територије Хрватске, БиХ и Војводине од 1991. до 1993. године.

Трећи сведок тужилаштва јуче је изјавио да се „Шешељ свиђао

Милошевићу”, да је између њих постојала извесна сагласност јер су њихове странке „заступале српску националну ствар, како у Хрватској тако и у Босни и Херцеговини”.

„У мају 1992. године Милошевић је први пут примио Војислава Шешеља и од њега нарочито тражио да уложи још веће напоре за слање добровољаца у БиХ”, тврдио је Томић позивајући се на радове Војислава Шешеља.

На питање председавајућег судије Жан-Клод Антонетија:

„Уколико је једна земља у рату или у стању сукоба, због чега онда не долази до мобилизације војника, него се прибегава тражењу подршке од господина Шешеља”, сведок је рекао да је у време када је избио рат у Хрватској дошло је до мобилизације војника и резервиста у Србији који су у то време још увек били у редовима ЈНА, међутим мобилизација није довела до позитивних резултата, дошло је до дезертерства у великом броју. Многи су бежали од позива за војску током 1991. и 1992. године.

„Када је то Милошевић и где рекао да му се међу вођама опозиције највише ја допадам”, упитао је Шешељ када је коначно добио реч.

Председавајући судија Антонети се обратио вештаку.

„У ком тренутку је Милошевић рекао да је господин Шешељ био његов најбољи противник, када и где?, упитао је.

Вештак је одговорио да мисли да је то било у марту 1993. године приликом једног састанка са званичницима југословенске војске. „Нисам сигуран, али у то време, 1992, године сам био у Београду и то прочитао у дневном листу „Борба” и недељнику „Време”.

На почетку унакрсног испитивања овог експерта тужилаштва

лидер српских радикала јуче је настојао да оспори његов кредибилитет и референце.

Почетак унакрсног испитивања овако је изгледао:

Које сте године рођени?, упитао је Шешељ.

Сведок:1968. године.

Шешељ: Где сте рођени?

Томић: У Новом Саду, у Војводини, дакле у Републици Српској, опростите у Републици Србији.

Шешељ: Шта је ваш отац по националности?

Сведок: Мој отац је био Србин.

Шешељ: Које сте ви вероисповести?

Сведок: Немам вероисповест.

Шешељ: Је ли то значи да сте атеиста, је ли тако?

Сведок: Не бих рекао да то значи да сам атеиста, али тако живим и то ми одговара…

Већ после првих одговора Шешељ је рекао да је Томић само потврдио његову тезу да је он дневнополитички писац, а не научник.

„Сувише ми уопштене одговоре дајете и трошите моје драгоцено време. Као да вас је инструисало тужилаштво”, јадиковао је Шешељ.

Пошто сведок није по његовој оцени добро објаснио шта значи реч екстрем, Шешељ је на самом почетку констатовао да „сведок ништа не зна”.