Промена законске дефиниције силовања

Само у току 2013. године 77 жена пријавило је силовање полицији, астручњаци који су у контакту са жртвама сексуалног насиља, са правом страхују да позната метафора о врху леденог брега важи и у овом случају. Светске статистикеговоре да на једну жену која пријави силовање долази – осам њих које никоме нису повериле ову страшну тајну. Ово кривично дело тешко се доказује, па жене из мучних и дугометражних судских поступака често излазе као губитнице. На страни жртве није ни Кривични закон по којем се силовањем искључиво сматра пенетрација мушким полним органом која је учињена на силу и уз физички отпор жртве.

Међутим, адвокат Аутономног женског центра Вања Мацановић истиче да ће Србија морати да промени дефиницију силовања у Кривичном закону због ратификације Конвенције Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и женама у породици. Наиме, физичка сила више неће бити предуслов за дефиницију овог дела, а недостатак пристанка жртве третираће се као елемент кривичног дела.

–По садашњем Кривичном закону, занемарује се реалност да многе жене нису у стању да пруже отпор – било због тога што су преплављене страхом за свој живот или су дрогиране наркотицима за силовање. А ако жена не пружи отпор и не може доказима да поткрепи своју тврдњу да је била силована и ако модрице на њеном телу не говоре у прилог тезе да се бранила и да је била против сексуалног чина – законодавац сматра да је она дала сагласност за силовање. И то није крај нелогичностима које постоје у нашем закону, јер се под силовањем сматра само пенетрација мушким полним органом, иако се у реалности често дешава да жене бивају силоване оштрим предметима којима се наносе озбиљне повреде – каже Вања Мацановић.

Једна од недоречености нашег закона свакако је и чињеница да се силовање у браку не гони по службеној дужности – жена мора да поднесе приватну тужбу против свог супруга. О несавршености планетарног правосуђа говори и податак да силовање у брачној постељи није кажњиво у чак 127 земаља света.

Све измене Кривичног законика у вези са Конвенцијом Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и женама у породици биће донесене крајем 2015, односно почетком 2016. године, истиче наша саговорница и додаје да је држава у обавези да оснује и кризне центре за помоћ жртвама силовања у којима би оне на једном месту могле да добију квалитетан медицински преглед, психолошку подршку и правни савет.

–У пракси се често дешава да жртве силовања цео дан лутају од полиције до лекара у потрази за информацијом где могу да пријаве силовање и прикупе доказе важне за покретање судског поступка. Жртвама силовања држава данас не обезбеђује ни хитну контрацептивну заштиту, ни бесплатно тестирање на ХИВ или друге сексуално преносиве болести, нити било какву психолошку подршку. Ако жели да добије комплетну медицинску документацију на Институту за судску медицину, тај преглед мора да плати неколико хиљада динара – објашњава Вања Мацановић додајући да због свега тога постоји велика диспропорција између броја пријављених и броја осуђених особа.

По слову закона, силовање се у Србији кажњава затвором од две до 12 година а, како нам је речено у тужилаштву, просечна изречена казна за ово кривично дело је седам година. Међутим, статистички подаци такође упозоравају да се у чак 70 одсто случајева силоватељима изричу казне на граници законског минимума, као и да исти проценат силоватеља спада у „повратнике”, односно особе које су опет починиле ово кривично дело по изласку на слободу.

--------------------------------------------------------------

Пријављена силовања

2013. год.     77

2012. год.     85

2011. год.     83

2010. год.     76

2009. год.   115

Извор: МУП Србије