Грчка није ничија колонија

Од нашег дописника

Атина – „Лопта је у грчком дворишту”, порука је Еврогрупе  Атини којом су европски партнери покушали да изврше додатни притисак и да језиком ултиматума нову грчку владу приволе на продужавање досадашњег аранжмана  који уз кредите подразумева и драстичне мере штедње.

Иако Атина има рок за реаговање од 48 сати, који истичу у четвртак, влада премијера Алексиса Ципраса већ поручује да су захтеви међународних кредитора у форми на којој се инсистира – неприхватљиви и апсурдни јер су супротни ставовима и политици на основу којих је Сириза добила мандат народа.

Међутим, простор за тражење прихватљивог решења и даље постоји. Атина верује у то и жели компромис, не прекид односа са европским партнерима, али упозорава да се са њом не може разговарати језиком ултиматума и притисака, поручио је са скупштинске говорнице Алексис Ципрас и нагласио да „нема одступања и повратка назад”.

„Нећемо дозволити да нас третирају као колонију већ као равноправног партнера”, рекао је Ципрас на састанку парламентарне групе и подвукао да је снага владе подршка народа због којег не може да се попушта и иде иза „црвене линије, али и због обећања која су народу дата.

„Неке европске партнере иритира чињеница да испред себе имају први пут неког ко у име Грка каже ’не’. Господин Шојбле, који је изјавио да жали грчки народ, треба уместо Грка да жали онај народ који иде погнуте главе”, рекао је премијер и обећао да ће Грчка стати на ноге, да ће умети да се ухвати у коштац са проблемима и реши се терета дугова.

Министар финансија Јанис Варуфакис сматра да је још могуће наћи компромис око услова отплате грчког јавног дуга јер, како је рекао, „ми Европљани знамо како да од почетног неслагања дођемо до доброг, часног решења”. Варуфакис подвлачи да у историји Старог континента ултиматуми нису никад ништа добро донели и да верује да ће се наћи компромис.

С обзиром на то како су се ствари развијале и како су чланице Еврогрупе мењале ставове на састанку на коме је Грчкој постављен ултиматум да или поднесе званични захтев за продужење постојећег аранжмана са кредиторима, укључујући и мере штедње, или све пада у воду, очигледно је да је и у ЕУ све већа подела.

Немачки тврди став је, очигледно, победио иако је Атина, како каже Варуфакис, била спремна да пристане на продужење текућег аранжмана у његовом финансијском делу, без нових мера штедње које су у супротности са економском агендом коју је нова влада обећала сународницима.

„Услови зајма за Грчку били су великодушни, преко сваке мере”, изјавио је немачки министар финансија Волфганг Шојбле и подвукао да не види оправдање за њихово даље ублажавање.

Европски комесар за финансије Пјер Московици после бриселског састанка покушава да заустави спекулације да је било неусаглашености у дејствима Еврогрупе и њеног председника Дејселблума и поручује да се „Европа не игра добрих и лоших полицајаца и да Грчка мора да поднесе захтев који се од ње тражи и схвати европске процесе... Московици даље објашњава да је потребна флексибилност и да није важно да ли ће се тај захтев за продужење звати „техничким“ или некако другачије, али он је услов за постизање компромиса који је могућ, јер, како каже, „нема плана Б за Грчку”.

Многи су мишљења да је реч о „политичком покеру”, покушају да се сачува образ, али и наметну ставови, о игри речи, тежњи да се добије на времену, али и да реч Берлина буде пресудна... Много интереса је у игри, али постаје очигледно да је све теже сачувати јединство у ЕУ и да су све гласније чланице притиснуте економском кризом са апелом на промене унутар Европе које подразумевају не само штедњу него простор и средства за опоравак ослабљених привреда.

Неминовно, поново се поставља питање, неће ли Грчка, уколико не буде нађен компромис са европским партнерима о новим условима за отплату превеликог дуга – изаћи из еврозоне.

Аустријски канцелар Вернер Фајман упозорава да би таква одлука имала негативне последице не само по Грчку већ и по друге земље. Канцелар подсећа да треба поштовати изборну вољу народа и дати Грчкој поштену и праву прилику, као што су је имале неке друге земље, рецимо Шпанија.

Добитник Нобелове награде за економију Џозеф Стиглиц пише да Европу ништа није разјединило као евро, иако је то био експеримент који је требало да је додатно повеже.

„Најбоље би било да еврозона остане јединствена, али ако неко мора да је напусти, за оне који остају боље би било да то буде Немачка него Грчка”, каже професор на Универзитету Колумбија и наглашава да би Грчкој можда било боље него сада.

„Политика коју је Европа наметнула Грчкој једноставно није функционисала. Ако Грчка изађе из еврозоне, требаће јој времена да се прилагоди, али привреда ће полако расти. Када то виде Шпанија, Португалија и Италија – схватиће да постоји алтернатива.”

Тај део посла већ су делимично преузели хиљаде оних који на митинзима подршке Грчкој широм Европе носе пароле: „Сви смо ми Грци!”

------------------------------------------------------

Грчка бира председника

Грчки парламент у среду гласа о председничким кандидатима. Владајућа коалиција је после мањих несугласица предложила Прокописа Павлопулоса, члана партије десног центра Нова демократија, који је био на више функција у влади.

Од 2004. до 2007. био је министар јавне администрације и децентрализације, а од 2007. до 2009. министар унутрашњих послова.

Подсетимо, немогућност парламента да у три круга гласања изабере наследника Каролоса Папуљаса, чији се други мандат завршава средином марта, довела је до распуштања парламента и расписивања превремених избора на којима је победила Сириза.