Grčka nije ničija kolonija

Od našeg dopisnika

Atina – „Lopta je u grčkom dvorištu”, poruka je Evrogrupe  Atini kojom su evropski partneri pokušali da izvrše dodatni pritisak i da jezikom ultimatuma novu grčku vladu privole na produžavanje dosadašnjeg aranžmana  koji uz kredite podrazumeva i drastične mere štednje.

Iako Atina ima rok za reagovanje od 48 sati, koji ističu u četvrtak, vlada premijera Aleksisa Ciprasa već poručuje da su zahtevi međunarodnih kreditora u formi na kojoj se insistira – neprihvatljivi i apsurdni jer su suprotni stavovima i politici na osnovu kojih je Siriza dobila mandat naroda.

Međutim, prostor za traženje prihvatljivog rešenja i dalje postoji. Atina veruje u to i želi kompromis, ne prekid odnosa sa evropskim partnerima, ali upozorava da se sa njom ne može razgovarati jezikom ultimatuma i pritisaka, poručio je sa skupštinske govornice Aleksis Cipras i naglasio da „nema odstupanja i povratka nazad”.

„Nećemo dozvoliti da nas tretiraju kao koloniju već kao ravnopravnog partnera”, rekao je Cipras na sastanku parlamentarne grupe i podvukao da je snaga vlade podrška naroda zbog kojeg ne može da se popušta i ide iza „crvene linije, ali i zbog obećanja koja su narodu data.

„Neke evropske partnere iritira činjenica da ispred sebe imaju prvi put nekog ko u ime Grka kaže ’ne’. Gospodin Šojble, koji je izjavio da žali grčki narod, treba umesto Grka da žali onaj narod koji ide pognute glave”, rekao je premijer i obećao da će Grčka stati na noge, da će umeti da se uhvati u koštac sa problemima i reši se tereta dugova.

Ministar finansija Janis Varufakis smatra da je još moguće naći kompromis oko uslova otplate grčkog javnog duga jer, kako je rekao, „mi Evropljani znamo kako da od početnog neslaganja dođemo do dobrog, časnog rešenja”. Varufakis podvlači da u istoriji Starog kontinenta ultimatumi nisu nikad ništa dobro doneli i da veruje da će se naći kompromis.

S obzirom na to kako su se stvari razvijale i kako su članice Evrogrupe menjale stavove na sastanku na kome je Grčkoj postavljen ultimatum da ili podnese zvanični zahtev za produženje postojećeg aranžmana sa kreditorima, uključujući i mere štednje, ili sve pada u vodu, očigledno je da je i u EU sve veća podela.

Nemački tvrdi stav je, očigledno, pobedio iako je Atina, kako kaže Varufakis, bila spremna da pristane na produženje tekućeg aranžmana u njegovom finansijskom delu, bez novih mera štednje koje su u suprotnosti sa ekonomskom agendom koju je nova vlada obećala sunarodnicima.

„Uslovi zajma za Grčku bili su velikodušni, preko svake mere”, izjavio je nemački ministar finansija Volfgang Šojble i podvukao da ne vidi opravdanje za njihovo dalje ublažavanje.

Evropski komesar za finansije Pjer Moskovici posle briselskog sastanka pokušava da zaustavi spekulacije da je bilo neusaglašenosti u dejstvima Evrogrupe i njenog predsednika Dejselbluma i poručuje da se „Evropa ne igra dobrih i loših policajaca i da Grčka mora da podnese zahtev koji se od nje traži i shvati evropske procese... Moskovici dalje objašnjava da je potrebna fleksibilnost i da nije važno da li će se taj zahtev za produženje zvati „tehničkim“ ili nekako drugačije, ali on je uslov za postizanje kompromisa koji je moguć, jer, kako kaže, „nema plana B za Grčku”.

Mnogi su mišljenja da je reč o „političkom pokeru”, pokušaju da se sačuva obraz, ali i nametnu stavovi, o igri reči, težnji da se dobije na vremenu, ali i da reč Berlina bude presudna... Mnogo interesa je u igri, ali postaje očigledno da je sve teže sačuvati jedinstvo u EU i da su sve glasnije članice pritisnute ekonomskom krizom sa apelom na promene unutar Evrope koje podrazumevaju ne samo štednju nego prostor i sredstva za oporavak oslabljenih privreda.

Neminovno, ponovo se postavlja pitanje, neće li Grčka, ukoliko ne bude nađen kompromis sa evropskim partnerima o novim uslovima za otplatu prevelikog duga – izaći iz evrozone.

Austrijski kancelar Verner Fajman upozorava da bi takva odluka imala negativne posledice ne samo po Grčku već i po druge zemlje. Kancelar podseća da treba poštovati izbornu volju naroda i dati Grčkoj poštenu i pravu priliku, kao što su je imale neke druge zemlje, recimo Španija.

Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Džozef Stiglic piše da Evropu ništa nije razjedinilo kao evro, iako je to bio eksperiment koji je trebalo da je dodatno poveže.

„Najbolje bi bilo da evrozona ostane jedinstvena, ali ako neko mora da je napusti, za one koji ostaju bolje bi bilo da to bude Nemačka nego Grčka”, kaže profesor na Univerzitetu Kolumbija i naglašava da bi Grčkoj možda bilo bolje nego sada.

„Politika koju je Evropa nametnula Grčkoj jednostavno nije funkcionisala. Ako Grčka izađe iz evrozone, trebaće joj vremena da se prilagodi, ali privreda će polako rasti. Kada to vide Španija, Portugalija i Italija – shvatiće da postoji alternativa.”

Taj deo posla već su delimično preuzeli hiljade onih koji na mitinzima podrške Grčkoj širom Evrope nose parole: „Svi smo mi Grci!”

------------------------------------------------------

Grčka bira predsednika

Grčki parlament u sredu glasa o predsedničkim kandidatima. Vladajuća koalicija je posle manjih nesuglasica predložila Prokopisa Pavlopulosa, člana partije desnog centra Nova demokratija, koji je bio na više funkcija u vladi.

Od 2004. do 2007. bio je ministar javne administracije i decentralizacije, a od 2007. do 2009. ministar unutrašnjih poslova.

Podsetimo, nemogućnost parlamenta da u tri kruga glasanja izabere naslednika Karolosa Papuljasa, čiji se drugi mandat završava sredinom marta, dovela je do raspuštanja parlamenta i raspisivanja prevremenih izbora na kojima je pobedila Siriza.